Konačna odluka o uvođenju evra u Hrvatskoj biće donesena u junu, piše Jutarnji list. Kako se naglašava, pad kupovne moći građana u Hrvatskoj veća je nego što dopušta Evropska unija.
Pri svemu tome, kako se dodaje, nadležni će u obzir uzeti i trenutnu energetsku krizu.
Kad se govori o ulasku Hrvatske u eurozonu u planiranom ruku, vlada konsenzus da je to „vrlo verovatno“.
Konačna odluka biće poznata u junu kada će Evropska komisija i Evropska centralna banka objaviti izveštaj sa ocenom o tome da li članice koje još nisu uvele evro, ispunjavaju odgovarajuće kriterijume.
Neslužbene informacije o tome trebale bi biti poznate već krajem maja.
Hrvatskoj narodnoj banci kažu da očekuju „pozitivne ocene“, uzimajući u obzir kretanja u Hrvatskoj i EU kao i odgovarajuće referentne vrednosti za kriterijume stabilnosti cena, održivosti i stabilnosti javnih finansija, kao i pokazatelja u vezi sa dugoročnim kamatnim stopama.
Hrvatski guverner: Za Hrvatsku dobro da uvede evro
Narodna banka Srbije traži da Hrvatska ne stavlja Teslin lik na evroKao najproblematičniji kriterijum do sada se izdvajala inflacija, koja će se meriti od aprila prošle do aprila ove godine.
Prema nominalnim kriterijumima, inflacija ne bi smela da nadmaši prosek u tri zemlje sa najnižom stopom inflacije tokom 12 meseci, uvećanu za 1,5 postotni bod.
Prema proceni Marine Tkalec, više naučnice suradnice na Ekonomskom institutu u Zagrebu, u razdoblju od marta 2021. do marta ove godine najnižu inflaciju imale su Grčka, Portugal i Malta, a proseku je iznosila 2,1 posto.
Kada se uveća za 1,5 poena, znači da bi u Hrvatskoj mogla da iznosi najviše 3,6 posto.
Međutim, kako se dodaje, u tom razdoblju inflacija u Hrvatskoj iznosila je 4,1 odsto. Kako se sličan rezultat može očekivati i za razdoblje od aprila 2021. do aprila ove godine, proizlazi da Hrvatska doista ne ispunjava referentni kriterijum za inflaciju.