Francuzi će analizirati kako metro utiče na Makiško polje

Francuska kompanija Ežis (Egis Rail), anagažovana u okviru izgradnje beogradskog metroa, će u narednim danima analizirati potencijalni uticaj tog projekta na životnu sredinu, rekao je francuski ambasador Pjer Košer.

Na pitanje koji je stav ambasade o tome što su francuske kompanije, kao i tamošnja Vlada, uključene u izgradnju ekološki spornog projekta izgradnje beogradskog metroa, Košer je naveo da je briga o zaštiti životne sredine „prisutna u radovima i projektima francuskih kompanija“.

„U zavisnosti od izbora koje su srpske vlasti napravile kada je u pitanju trasa tih linija, te kompanije, a posebno kompanija Ežis, koja je za sada zadužena za studije izvodljivosti… proučavaju posebno uticaj na životnu sredinu. Kompanija Ežis je do sada napravila studiju izvodljivosti, a u narednim danima treba da uradi analizu uticaja na životnu sredinu, gde će biti obuhvaćena sva pitanja koja može da [podrazumeva] projekat izgradnje metroa“, rekao je ambasador na konferenciji povodom pokretanja projekta „Ekoopština“.

Košer je naveo i rekao da je Francuska „počastvovana“ zato što je poverenje ukazano njihovim kompanijama.

„Te francuske kompanije su iskusne kompanije koje prave metroe u celom svetu i koje se pre svega bave zaštitom životne sredine. [To] je slučaj i u Beogradu“, kazao je on.

Podsetimo, stručnjaci i ekološke organizacije su u više navrata skretali pažnju da se depo metroa gradi na prostoru koje zauzima Makiško polje, a gde se nalazi vodoizvorište, te da je neminovno da će doći do zagađenja podzemnih voda.

Makiško polje, foto: Nova ekonomija/Čedomir Savković

Metro će imati dalekosežne posledice po Makiško polje

Profesori Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu su krajem prošle godine podneli primedbe na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje depoa beogradskog metroa na Makiškom polju.

Profesor sa Katedere za hidrogeologiju sa ove institucije Igor Jemcov je za Novu ekonomiju tada rekao da se izgradnjom depoa krše postojeći zakoni i postojeća regulativa koja je napravljena upravo da bi se štitilo vodosnabdevanje.

On je dodao će izgradnja depoa ugroziti kvalitet podzemnih voda, a da je Makiško polje dragoceno za vodosnabdevanje.

„Već postoji ogroman pritisak na podzemne vode u zoni Makiša. U uslovima postojanja tako ogromnog pritiska mi ništa ne činimo da poboljšamo kvalitet tih voda, da sprovedemo odgovarajuće mere koje bi unapredile kvalitet tih voda“, kazao je Jemcov.

Izgradnja depoa ili naselja na Makiškom polju će izazvati dalekosežne posledice, dodaje on.

„Sve pod idejom, ‘ako se do sada ništa nije desilo, valjda neće ni sada’. Sada hoće sigurno, jer već lagano prelazimo tu granicu izdržljivosti“, rekao je Jemcov za Novu ekonomiju.

Makiško polje se već priprema za metro

U novembru prošle godine je na Makiškom polju počelo naspisanje i priprema terena čime je beogradski metro počeo zvanično da se gradi.

Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“ je još u toku priprema za izgradnju početne stanice sa okretnicom na Makiškom polju dodelilo posao nanošenja 1,7 miliona kubika materija, od čega 400.000 kubika peska, o čemu je Nova ekonomija pisala.

Zamenik gradonačelnika Beograd Goran Vesić je u aprilu, prilikom obilaska radova na nasipanju Makiškog polja rekao da će izgradnja depoa početi u novembru 2022. godine.

On je tom prilikom kazao da je raščišćeno oko 11 hektara i nasuto oko šest hektara, od ukupno 75 hektara  koliko je planirano projektom.

U januaru 2021. godine ministar finansija Siniša Mali je sa predstavnicima francuskih i kineskih kompanija potpisao Memorandum o razumevanju o izgradnji beogradskog metroa.

Mali je memorandum potpisao sa direktorom JKP „Beogradski metro i voz“ Stankom Kantarom, potpredsednikom grupe Alstom Filipom Delurom, generalnim direktorom u kompaniji Ežis Rejl Oliverom Buvarom i predstavnikom kompanije Pauer Čajna Šje Ziđijem.

U novembru 2020. godine vlade Franacuske i Srbije su potpisale Sporazum o saradnji u oblastim sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji u realizaciji projekta izgradnje beogradskog metroa i automatiizacije upravljanja elektrodistributivnom mrežom.

Sporazumom je Vlada Francuske odobrila kredit za finansiranje za deo koji će raditi francuske kompanije. Prema rečima ministra, reč je o 454 miliona evra.