Kamate na štednju pale su na jedan odsto u evrima i više skoro da i ne donose zaradu štedišama. Koje su prednosti, rizici i troškovi ulaganja u državne i opštinske obveznice, berzu i investicione fondove i, na kraju, u nekretnine
Ako su kamatne stope na štednju 2007, 2008. i 2009. godine predstavljale opasnost za stabilnost bankarskog sistema i očajničku želju banaka da dođu do sredstava građana, jer su plaćale po osam, devet, pa čak i 10 odsto godišnje, današnje kamatne stope od jedan do 1,5 odsto (za depozite u evrima) pokazuju da bankama više nije preterano stalo do štednje i da ni ovo što imaju kod sebe nemaju gde da plasiraju. Za samo pet, šest godina nekada odlični prinosi prestali su da budu izvor zarade, već eventualno čuvaju vrednost štednje od inflacije.
Vlasnici oko 8,5 milijardi evra štednje u bankama sada imaju izbor da li da ostave svoja sredstva u banci po mizernoj kamatnoj stopi i nadaju se da je baš njihova banka sigurna, ili da krenu u potragu za profitabilnijom investicijom, ali i da se eventualno suoče i sa većim rizikom, jer je staro pravilo u finansijama da veći prinos vuče i veći rizik.
U toj potrazi imaće priliku da shvate da se finansijski sistem Srbije uglavnom svodi na banke, jer se oko 90 odsto aktive finansijskog sektora nalazi u bankama, dok su druge oblasti poput berze, investicionih fondova, hartija od vrednosti, osiguranja ili penzijskih fondova veoma slabo razvijene i prilično nepristupačne običnim građanima. Neki vidovi ulaganja kao što je kupovina zlata, za razliku od zemalja u okruženju, u Srbiji je nelagalna.
Takođe, shvatiće da je za izbor odgovarajuće investicije potrebno dosta ekonomskog i finansijskog znanja i informisanosti ne samo da bi se ostvario veći profit već i da bi se sačuvala glavnica.
Zarada na štednji
Prvo što je potrebno jeste odlučiti da li štedeti, odnosno ulagati, u dinarima ili evrima.
Kamatna stopa na dinarske depozite u bankama iznosi u proseku 6,22 odsto, dok je prosečna kamatna stopa ne depozite u evrima svega 1,29 odsto. Osim toga, na kamatu u evrima plaća se još i porez na kapitalnu dobit od 15 odsto. Opet, prema poslednjem izveštaju o dinarizaciji Narodne banke Srbije, svega 13 odsto depozita stanovništva nalazi se u dinarima, uprkos većoj zaradi. Kada se radi o oročenim depozitima, odnosno štednji, stvar stoji još lošije jer je svega 3,7 odsto štednje u dinarima. I od toga što je oročeno, 90 odsto je do godinu dana.
Jasno je da građani Srbije dinaru ne veruju, iako je inflacija u poslednje dve godine na istorijskim minimumima, a ostvarena je i relativna stabilnost kursa.
Ipak, kao glavne alternative štednji u banci pojavile su se državne obveznice. Država je poslednjih godina izuzetno aktivna na finansijskom tržištu, zadužujući se sve više u dinarima (poslednjih meseci odnos je 80-20 između dinara i evra), a kao kupci obveznica se uglavnom pojavljuju domaće banke, osiguravajuća društva, penzijski fondovi i strani investitori.
Zanimljivo je da je nominalna kamatna stopa koju plaća država viša od prosečne kamatne stope koju banke plaćaju štedišama. Naime, poslednja emisija tromesečnih dinarskih obveznica realizovana je po stopi od 6,45 odsto, a pedesetronedeljnih (u stvari jednogodišnjih) po kamatnoj stopi od 8,14 odsto. S druge strane, državna Komercijalna banka plaća za tromesečnu štednju 5,8 odsto, a za jednogodišnju sedam odsto.
Prinos na državne obveznice u evrima je znatno manji, ali i dalje je iznad onoga što se može dobiti u bankama. Tako je na poslednjoj aukciji jednogodišnjih deviznih obveznica postignuta kamatna stopa od 2,5 odsto, a na dvogodišnje prinos je bio 3,45 odsto. S druge strane, efektivna kamatna stopa (uračunat odbitak poreza) na deviznu štednju na 12 meseci je 1,19 odsto, a na dve godine 1,36 odsto.
Još godinu dana na raspolaganju građanima su obveznice stare devizne štednje kojima se trguje na Beogradskoj berzi. Prinos na ove obveznice sa dospećem sledeće godine iznosi 3,2 odsto.
Ulaganje u državne obveznice
Kada su već isplativije, postavlja se pitanje zašto onda građani više ne ulažu u državne obveznice (tek 0,004 odsto dinarskih državnih obveznica i 0,87 odsto deviznih HoV je u rukama građana) i zašto se država ne trudi da privuče građane da finansiraju dug sopstvene države.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
