Mestimično sporadične reforme

Minus budžeta za prva tri meseca bio je 21,44 milijarde dinara. Niži je preko 50 odsto  od iznosa  projektovanog za prvi kvartal. Dok iz Vlade poručuju da je ovo znak trajnog oporavka, da je vreme za razmišljanje o vraćanju iznosa plata u javnom sektoru i penzija na stari iznos, da možda ni struja ne mora, kako se planiralo, da poskupi, MMF i stručna javnost upozoravaju da, ipak, valja biti oprezan.

Deheng Kim, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, smatra da su rezultati u fiskalnoj politici neznatno bolji nego što se to očekivalo. Niži deficit od planiranog za prvi kvartal on vidi kao dobru vest, ali ipak napominje da je važno i tumačenje tih podataka.

„Tačnije, možemo li da budemo sigurni da se taj trend neće promeniti posle ova tri meseca? Treba nam više vremena da bismo razmotrili prirodu te dobre vesti. Pored toga, Srbija sa Fondom ima trogodišnji aranžman i tek je na početku sprovođenja dogovorenih mera. Mora se biti obazriv, jer nije poznato šta će se sve dešavati u tom, trogodišnjem periodu. Neke reforme koje su neophodne zahtevaju više vremena“, kaže Deheng Kim.

I on, baš kao i članovi Fiskalnog saveta, podseća da je Srbija u drugom delu prošle godine učinila niz reformskih poteza, kao i koraka ka fiskalnoj konsolidaciji.

Smanjenje plata i penzija

Izmenjeni su zakoni o radu i penzionom osiguranju, propisi koji se odnose na stečaj i privatizaciju, a od oktobra su umanjene i plate u javnom sektoru, kao i penzije veće od 25.000 dinara. Ali, čitav set drugih mera još uvek je samo u nacrtu.

„Manji deficit rezultat je, između ostalog, smanjenja plata i penzija, ali to još uvek nije dovoljno i ne daje nam pravo da odahnemo. Ako i bude viška, njega treba sačuvati, jer još uvek imamo velike rizike i moguće je da sve neće ići baš po planu. Pre svega, reč je o primeni platnih razreda, rešavanju pitanja firmi koje su još uvek u državnom vlasništvu, korporativizaciji javnih preduzeća. Čini mi se da je kraj prošle godine bio bolji, da su donete i neke teške odluke, a da se sada malo luta, opipava puls MMF-a i čitave nacije“ – stav je Vladimira Vučkovića, člana Fiskalnog saveta.

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić smatra da se ne treba previše zaneti dobrim trendom budžeta u prvom kvartalu. „Podaci o prihodima i rashodima budžeta pokazuju dobar trend. Međutim, njihova struktura je takva da Vlada ne bi trebalo da odustane od svih planiranih mera fiskalne konsolidacije. Najveće uštede bile su na platama u javnom sektoru. Taj trošak je manji za 22 milijarde dinara u odnosu na isti period prošle godine.

 Ostale uštede nisu dale baš takav efekat, odnosno davanja za kupovinu robe i usluga, kao i za subvencije na istom su nivou kao prethodne godine“, procenjuje prof. Milojko Arsić. Arsić podseća i da su ove godine, neuobičajno, dividende javnih preduzeća uplaćivane u prva tri meseca, odnosno i pre objavljivanja zvaničnih podataka o finansijskim rezultatima iz prethodne godine. „One su podigle prihode budžeta za dvadesetak milijardi za prva tri meseca. Prošle godine su dividende pristigle u oktobru“, konstatuje prof. Arsić.

Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“