Tri sina i Mijailo

 Dubai airport prometne godišnje do 2,5 miliona tona robe. Dve milijarde i pet stotina miliona kilograma! Nije greška. Aerodrom Frankfurt odradio je takođe, u 2014. godini,  2,1 milion tona robe i zauzima treće mesto u Evropi. U jednom mesecu, martu 2014. godine, Singapur je imao oko 170.000 tona robe. Da, za jedan mesec.  Finansijski, kargo promet za ceo svet, u 2013. godini, prema godišnjem izveštaju IATA, iznosio je 62 milijarde dolara                                                                                   

Počinjalo se i počinjali smo. Iz inostranstva, bilo je manjih pošiljaka za uvoz, koje su stizale  avionom.  Iz Beograda, za avionski transport, robe ima samo ponekad. Uglavnom uzorci. Centrotextil, Genex, Invest-Import, Interexport, šalju pomalo. Na aerodromu „Beograd“, kao generalni zastupnik, jedino JAT je mogao da kuca i izdaje tovarne listove.  A onda, uz tu praksu, počelo je i navikavanje na Air Cargo usluge. Na  tzv. JAT robno, a sve češće čuje se reč „kargo“.

Nastaje  i  konkurencija. Avio-kompanije u Beogradu: Panam, Swissair, BEA, BOAC, Lufthansa, Varig, ČSA, Alitalia, Austrian, LOT, Finair, Aeroflot, SAS, Tarom, KLM, Balkan air, Interflug, Air Canada, Air France, Olympic, organizuju kurseve za kargo agente. JAT organizuje kurseve za kargo agente. Swissair, Lufthansa, SAS, KLM, Air France, Finair, organizuju studijska putovanja  sa obilaskom domicilnih aerodroma, a povodom uvođenja novih postupaka i novih tehničkih rešenja. Na aerodromu u Amsterdamu, kolica sa korpama sama šetaju po magacinu,  urezanim vođicama u betonskom podu, koje dirigovano vode korpu do programirane „stanice“. Izvoz na jedna vrata, uvoz na druga vrata. Kod nas sve ručno i sve na istom ulazu u magacin.

JAT organizuje kargo službu sve bolje i bolje. Formira se odeljenje za  cargo booking. Uvode se novi avioni, nove linije.  Sve interesantne destinacije: New York, Chicago, Toronto, Montreal, Singapur, Melburn, Sidnej. Sada i JAT poziva na putovanja  povodom uvođenja novih destinacija, te smo se na aerodromima na koje lete upoznavali sa kargo procedurom, što nam je otvaralo vidike i što nas je uvodilo u red međunardnih Air Cargo agenata u pravom smislu te reči. Formira se Air  Yugoslavia. Rade samo kargo pune letove. Prevozi se meso, građevinski materijal, pilići, telad  i  ovce, majmuni za vakcine u „Torlaku“, vojna oprema. Čuveni i jedan jedini put, par nosoroga, koji iz Hararea prevezosmo avionom  za  Zoo-vrt u Beogradu, te  imadoh čast da baš ja to organzujem. Uvodi se „boing 707“ takođe prepravljen za kargo potrebe. Otpreme za Lagos i Kuvajt, skoro svaki dan. Ponekad Luanda, Dar el Salam, Lusaka…

Nije moglo da se „šeta“ sa cenama. Pre svega zato što u prevozu učestvuju, skoro uvek, bar dve kompanije, ponekad i tri, pa dogovor za cene prevoza nije lako moguć.  Jer druga, tj. sledeća kompanija u transportnom lancu očekuje svoj deo prema učešću u prevozu, ali deo iz IATA objavljene tarife. To je bila knjiga, TACT, kojom se služio ceo svet u kargo biznisu. Konfekcija i obuća lete na sve strane sveta. Stotine hiljada pari cipela ode avionom samo za Ameriku godišnje. Isto tako gotova konfekcija, trikotaža, muška odela, mantili, dugački kaputi. Prilikom jednog putovanja u Ameriku, u Njujorku, u lepoj prodavnici, kupim lep dugački kaput i štofane pantalone. Kad dođem kući,  vidim: kaput sa etiketom „Tetex“ Tetovo, pantalone „Beko“ Beograd. Baš ono što smo mi iz naše zemlje poslali.

Doba procvata

Uvodi se u saobraćaj JAT-ov DC-10. Otvaraju se interkontinentalni letovi. A nama, kargo agentima, „otvoraju se oči“. Viseću konfekciju tovarimo sami i vešamo aufingere na kanape u kontejneru. Kad sve bude gotovo, predajemo ceo kontejner na prevoz. Iz Amerike dovozimo automobile. „Zastava“  šalje u Ameriku uzorke „jugića“. Sve avionom. „Jugodrvo“ šalje na stotine TV kabineta. Zvuči fascinantno u odnosu na vreme pre „desetke“.

Na aerodromu, robe svaki dan po sto i više koleta. Za naša gradilišta u inostranstvu šaljemo drvenu  građu, gotova vrata, cement u džakovima, hranu za radnike.

Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetdrugom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“