Kontroverzne teze za tinejdžere
Janis Varufakis: Ovaj svet može da bude bolji. Moji razgovori sa ćerkom o ekonomiji. Beograd: Kreativni centar, 2015, str. 179.
Imao sam velika očekivanja od Varufakisove ekonomije za tinejdžere. Već dugo verujem da ekonomija i preduzetništvo treba da se uče u srednjoj školi (verovatno i u poslednjim razredima osnovne škole). Ekonomski obrazovani građani bi možda lakše prepoznavali različite vrste ekonomskih manipulacija koje im političari redovno priređuju (recimo, kada im smanje plate i penzije da bi tim novcem finansirali višak stranački zaposlenih u javnom sektoru); znali bi da visina cene nekog proizvoda zavisi od toga šta drugi građani misle o tom proizvodu (tj. da li i oni žele da ga kupe), a ne od karaktera kapitaliste koji ga proizvodi; ili bi znali da nema besplatnog ručka – kada nešto od države dobijete za džabe, to uvek neko mora da plati.
Na bazičnom nivou, ekonomija nije komplikovana nauka. Ubeđen sam da prosečan srednjoškolac i osmak može da razume osnovne ekonomske „zakone”. Varufakis je donekle uspeo u tome sa svojom knjigom. Knjiga je najvećim delom pisana na jednostavan način, pristupačan svakom ko je pre toga uspeo da razume kompleksnost radnje u, recimo, knjigama o Hari Poteru. Česta poređenja sa likovima iz klasične književnosti i popularne kulture (Faust, Frankeštajnovo čudovište, Blejd Raner, Zvezdane staze, Matriks itd) pun su pogodak. Tu se privlačnost ove knjige završava. Sve ostalo je sporno, i zapravo – pogrešno.
Autor knjige se ne drži jednog prostog načela kojeg bi ovakva vrsta literature trebalo da se drži. Mlade ljude možete da uvedete samo u stvari koje nisu kontroverzne. Recimo, „zakon” ponude i tražnje je nekontroverzan, jer deluje – utiče na cenu proizvoda – bez obzira na to šta vi kao pojedinac o njemu mislili. Slično je i sa inflacijom: što više novca u opticaju, cene se povećavaju. Možda vam se to ne sviđa, ali za to ne bi trebalo da okrivljujete prodavca. Ali kako je ekonomija doprinela tome da Englezi osvoje Aboridžine u Australiji, a ne obratno, ili zašto se iscrpljuju prirodni resursi, – e to u ekonomskoj nauci već mogu biti kontroverzne stvari.
To su neka od pitanja na koja Varufakis pokušava da odgovori: zašto su Englezi porobili Aboridžine, a ne obratno? Kakve veze s tim ima ekonomija? Varufakis tvrdi da je suština u višku vrednosti. Porobljavaju društva koja uspevaju da stvore višak vrednosti, a to su društva koja su suočena sa prirodnom oskudicom. Kada vam priroda daje malo, morate da pravite rezervu u vidu viška vrednosti. (Uzgred budi rečeno, ovo je osnovna Varufakisova teza koja se provlači i kroz njegove dve nedavne knjige – Global Minotaur (2013) i Modern Political Economy (2011).
Višak vrednosti uslovljava nastanak pisma, novca, duga (banaka), sveštenstva, tehnologije, države, birokratije, nauke i, konačno, vojske kojom su Englezi osvojili Australiju. Zašto se tako razvijena društvena struktura nije javila kod Aboridžina? Pa eto, oni su imali svega u izobilju. Nisu imali potrebu za viškom, pa u organizacionom smislu nisu odmakli dalje od rodovske zajednice koja ne samo da nije bila sposobna da osvaja druge kontinente, već i da se odbrani od osvajača sa Zapada.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
