Ne čekaj priliku, stvori je

Studiranje na FON-u dalo mu je odličnu podlogu za master na kome je najbitnije uključivati se u diskusiju, biti aktivan. Studentski aktivizam, konstantan rad i napredak mimo onoga što studije same po sebi zahtevaju, neophodni su za uspešno studiranje, a to je navika koju je stekao na svom matičnom fakultetu. „Dok sam studirao ovde, bio sam uključen u rad studentske organizacije ESTIEM i učestvovao u nekoliko njihovih projekata. Preko druge organizacije, AIESEC-a, bio sam na šestonedeljnoj razmeni studenata u Brazilu. To putovanje i projekat, sada mogu da kažem, odredili su dalji tok moje karijere. Tokom boravka u Brazilu, njihovim studentima elektrotehnike, mašinstva i drugih fakulteta, koji nisu imali menadžerska predznanja, predavao sam lekcije na temu preduzetništva i pokretanja sopstvenog biznisa, takozvanih startapova. Bilo je tamo ljudi iz čitavog sveta. Nakon održanih predavanja, organizovali smo takmičenje u prezentovanju biznis ideja. Bio sam jedan od inicijatora tog takmičenja i upravo zbog toga što sam se više posvetio organizaciji, tim koji sam predvodio nije se baš najbolje plasirao u konačnom rezultatu. Ipak, to je bilo značajno iskustvo za sve učesnike“ kaže Uroš.

Nakon povratka iz Brazila, aplicirao je i postao demonstrator na fakultetu i tokom poslednjeg semestra osnovnih studija našao se iza katedre na predmetu Menadžement tehnologije i razvoja. „Na to mislim kada kažem da je putovanje usmerilo moju karijeru. Tamo sam video kako izgleda predavati, pa sam odlučio da pokušam i ovde. Prilično je uzbudljivo naći se sa druge strane katedre. Krenulo je s Brazilom, preko FON-a, a sada ozbiljnije razmišljam o akademskoj karijeri. Počeo sam da pišem naučne radove i za sada imam četiri objavljena rada.“

Pre odlaska na master studije u Milano, verovao je da će se vratiti u Srbiju čim ih završi, raditi i nastaviti doktorske studije na FON-u. Međutim, sada su se otvorile i druge mogućnosti. „Zanima me akademska karijera, ali sada već ne želim da nastavim doktorske odmah. Ne želim da budem `zaglavljen` na akademskom putu, bez radnog iskustva koje će mi omogućiti da se bavim preduzetništvom. Ljudi ovde završavaju studije, ali ne shvataju da one same po sebi, bez aktivnog studiranja i konstantnog rada, nisu dovoljne. Ja sam tokom osnovnih studija bio uključen u rad studentskih organizacija, učestvovao na seminarima, takmičenjima u rešavanju studija slučaja, radio sam…

 Voleo bih da pre nastavka studija steknem to neophodno radno iskustvo. Ni u Italiji nije idealna situacija kada je o zapošljavanju reč, ali treba biti uporan, prigrabiti sve prilike  koje se ukažu i što je najbitnije, stvoriti ih sam. Primarni kriterijum za dobijanje posla u Italiji je prosek ocena i tu se vidi razlika između domaćih i stranih studenata.