Firma se osniva sa minimalnim kapitalom i stupa se u kontakt sa drugim preduzećima od kojih se uzima roba za dalju preprodaju, građevinski materijal, gorivo, tehniku ili šta god drugo što se može prodati. Takva firma naruči robu od desetak, petnaest dobavljača u vrednosti od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada evra. Roba se na brzinu preproda, a novac skloni sa računa. Firma se ostavi da polako ode u stečaj i bankrot bez ikakve imovine iz koje bi se poverioci naplatili… I bez problema se otvori nova firma, pa tako ukrug
Prošle godine srpska privreda zabeležila je najveći gubitak od izbijanja svetske finansijske krize od čak 1,1 milijardu evra. Kao i prethodnih godina, poslovni prihodi bili su veći od poslovnih rashoda, ali je finansijski deo bilansa bio katastrofalan. I na finansiranju, kursnim razlikama i kamatama pre svega, napravljen je gubitak od čak 2,3 milijarde evra. I u takvoj situaciji firme nastavljaju da se zadužuju, što kod banaka, što kod dobavljača. Dok banke još i imaju načina da se zaštite (uzmu hipoteke i zaloge, ispitaju bonitet i ocene rizik) pa opet dospeju do skoro trećine nenaplativih kredita privredi, sa drugim firmama, dobavljačima, izvođačima radova i drugim partnerima je malo drugačije. Oko 40 odsto svih kratkoročnih obaveza privrede ili 20,6 milijardi evra su obaveze iz poslovanja, odnosno dugovi prema drugim privrednim društvima.
Na visinu neravnoteže u finansijama privrede ukazuje i poslovanje sa negativnim neto obrtnim kapitalom, tj. stalna imovina se finansira kratkoročnim kreditima. Taj raskorak je povećan za 55 odsto u odnosu na 2013. i iznosio je više od osam milijardi evra. Kada se tu uračunaju zalihe za očuvanje postignutog nivoa aktivnosti, privrednim društvima je nedostajalo 20 milijardi evra kapitala, što je za 16,4 odsto više nego prethodne godine i upućuje na produbljivanje problema nelikvidnosti.
Koliko je problem nelikvidnosti zaista prisutan u srpskoj privredi, najbolje pokazuje podatak da su, na kraju 2014. godine, čak 20.424 privredna društva bila blokirana duže od 90 dana. Na ova preduzeća otpada četvrtina neto gubitka privrede u prošloj godini. Međutim problem je još veći kada se zna da ova preduzeća zapošljavaju 146.893 radnika. Ako bi se morao izabrati jedan najveći problem privrede, to bi onda bila nelikvidnost, odnosno neizvesnost da li ćete naplatiti robu koju ste izdali ili uslugu koju ste obavili.
Popustljivost prema dužnicima
U našem privrednom sistemu, prilično popustljivom prema dužnicima i pre svetske ekonomske krize, poslednjih godina neplaćanje se prilično odomaćilo. Malo gde u razvijenom svetu će neko moći da otvori firmu bez ikakvih problema, iako je prethodnu firmu oterao u bankrot sa ogromnim dugovima prema drugim preduzećima, radnicima ili državi. U uređenijim državama firma sa 500 ili 5.000 evra kapitala uopšte neće imati priliku da se zaduži za 50.000 ili 500.000 evra, ni kod banke ni kod dobavljača. Nažalost, u Srbiji to ne samo da je moguće, već i veoma često. Ovo je posebno bio specijalitet „kreativnih” biznismena tokom privatizacije. Zaposleni u nekim firmama su promenili po četiri, pet preduzeća u radnim knjižicama, a da se nisu pomerili sa svoje stolice, sve zato što je gazda pravio dugove, izvlačio imovinu i prebacivao je (tzv. „tunelovanje“) u novo preduzeće, a poveriocima ostavljao ljušturu da od nje (ne)naplate svoja potraživanja.
Krajem prošle i početkom ove godine pojavila se inicijativa da se napravi Registar diskvalifikovanih lica koji je trebalo da postane operativan do 1. oktobra ove godine, prema najavi koju je direktor APR-a Zvonko Obradović dao baš u intervjuu za „Novu ekonomiju“. Time bi se uvelo ograničenje osnivanja novih firmi za odgovorne ljude u kompanijama, ako se ustanovi da su prekršili zakon. On je tada izjavio da će „na osnovu podataka sudova, centralne banke, Poreske uprave i drugih državnih organa, biti formirana jedinstvena, centralna baza podataka, kako bi se onemogućilo da nove firme osnivaju lica koja su pod određenim kaznenim merama”, čime bi se sprečio jedan broj lica da ostavljaju svoje firme u blokadi ili stečaju, a potom registruju nove kompanije, prenose na njih poslovanje, a stare ostavljaju u problemu.
Međutim, do sada se ništa nije desilo po ovom pitanju. Iz APR-a su nam rekli da „zakonima kojima je regulisana oblast kompanijskog prava i osnivanja privrednih subjekata nije propisano ograničenje u osnivanju za one vlasnike koji već imaju registrovani biznis, pa ni za one čije su firme u stečaju ili blokadi u trenutku osnivanja novog privrednog subjekta”, a na pitanje šta se desilo sa formiranjem registra, odgovor glasi – „nije donesen zakon”. Odgovor na pitanja iz Ministarstva privrede nismo dobili.
Umesto agencije, sada je d.o.o
Prema sadašnjem Zakonu o privrednim društvima, preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona, između ostalog, ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine, na osnovu zahteva za brisanje preduzetnika iz registra koji APR-u podnese Narodna banka Srbije ili Poreska uprava. Po tom osnovu, APR je od početka godine obrisala iz registra 4.631 preduzetnika, ili 18 odsto od ukupnog broja obrisanih preduzetnika.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetšestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
