Aranžman sa Fondom podrazumeva kombinaciju fiskalnih mera, kao što su nominalno smanjivanje i zamrzavanje plata i penzija na tri godine, uvođenje akcize na električnu energiju, ali i otpuštanja u javnom sektoru i strukturnih mera koje podrazumevaju rešavanje pitanja preduzeća u restrukturiranju i javnih preduzeća i mera za smanjivanje visokog nivoa nenaplativih zajmova
Na pola puta ka okončanju trogodišnjeg stand by aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom nekako je jasno i da uspešnost onoga što smo sproveli, u saradnji sa Fondom, u odnosu na ono na šta smo se obavezali jeste – polovična.
Odnosno, nad solidnim rezultatima fiskalne konsolidacije nadvili su se problemi sa loše započetim, ili čak i neotpočetim strukturnim reformama, a bez kojih zapravo i nema ozdravljenja srpske ekonomije.
Kako će sve ono što je Srbija uradila do sada oceniti Fond, znaćemo tek sredinom godine. Tačnije, iako se od srpskih zvaničnika tokom nedavne posete moglo čuti da je reč o redovnoj reviziji aranžmana, četvrta po redu revizija sporazuma odložena je za vreme nakon izbora.
„Odluka MMF-a da svoju februarsku posetu ne završi dogovorom sa Vladom Srbije i pripremom dokumenata za četvrtu reviziju stand by aranžmana, rezultat je najave aprilskih republičkih izbora. Raspuštanje parlamenta pretvorilo je Vladu Srbije u tehničku, a MMF ne radi sa vladom koja je u ostavci“, objašnjava u razgovoru za „Novu ekonomiju” ekonomista Srboljub Antić, nekadašnji predstavnik naše zemlje pri MMF-u. „Razlog za to je što Vlada u ostavci, uz raspušteni parlament, ne može donositi bitne odluke koje bi MMF mogao da zahteva. Sa stanovišta procedura MMF-a, odluka da se ne ide na redovnu reviziju, već da to bude samo obična poseta, potpuno je opravdana. Neobično je što se stiče utisak da naša strana to nije očekivala, iako u Vladi Srbije ima ljudi koji su radili u Fondu ili Svetskoj banci i koji bi trebalo da poznaju njihove procedure“.
Antić procenjuje da je za Srbiju važno da za sada nema javnih znakova nezadovoljstva od strane MMF-a i da je program i dalje operativan.
„Verovatno je da će doći do spajanja nekoliko revizija programa, što nam se već događalo. Naravno, za ovaj scenario potrebno je da u narednim pregovorima sa novom vladom dođe do dogovora sa Fondom oko najvažnijih ekonomskih mera“, konstatuje nekadašnji predstavnik Srbije pri MMF.
A ono što MMF vidi kao „najvažnije ekonomske mere” za Srbiju, posebno za predstavnike vlasti u našoj zemlji, ne predstavlja baš jednostavan spisak zadataka.
„Aranžman sa Fondom podrazumeva kombinaciju fiskalnih mera, kao što su nominalno smanjivanje i zamrzavanje plata i penzija na tri godine, uvođenje akcize na električnu energiju, ali i otpuštanja u javnom sektoru i strukturnih mera, koje podrazumevaju rešavanje pitanja preduzeća u restrukturiranju i javnih preduzeća i mera za smanjivanje visokog nivoa nenaplativih zajmova“, navodi Antić i dodaje da je Fond za sada zadovoljan merama fiskalne konsolidacije i planovima za nenaplative zajmove. „Vlada je uspela da samo manjim delom reši probleme u realnom sektoru. Otpuštanja u javnom sektoru su izostala. Verovatno je da će MMF u narednim revizijama biti mnogo oštriji u svojim zahtevima, pre svega u pogledu otpuštanja, a može se očekivati dodatni pritisak na umanjivanje fiskalnog deficita. Sa druge strane, mislim da će Fond razumeti da deo problema sa preduzećima Vlada ne može rešiti u kratkom roku. Za njih je bitno da ta preduzeća ne prave dodatni pritisak na budžet“, otkriva Antić.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetdevetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
