Broj zaposlenih u Poreskoj upravi nedovoljan je i za sprovođenje redovnih nadležnosti, a ovo bi bio relativno veliki dodatni posao. Unakrsna procena poreske osnovice bi zahtevala angažovanje većeg broja najstručnijih kadrova, procedure dokazivanja bi bile dugotrajne, dok bi prihodi, koje bi po tom osnovu Poreska uprava naplatila, bili relativno skromni
Srbiji ne treba novi zakon kako bi se sprovela unakrsna kontrola imovine i prihoda građana – izričita je, u razgovoru za „Novu ekonomiju“, stručnjak za fiskalnu politiku, prof. dr Milica Bisić. Dovoljno je, kaže, samo dosledno sprovođenje postojećih zakona.
A doslednosti u sprovođenju davno donetih propisa kojima se u našoj zemlji vodi računa da li je, recimo, novi automobil vrednosti prostranog dvosobnog stana, kupljen od prihoda koji su zarađeni legalnim putem, baš i nema.
Zvaničan broj onih koji vanredno dobro zarađuju i po tom osnovu plaćaju godišnji porez na dohodak građana, iz godine u godinu ne samo da stagnira, već i blago opada. Takođe, Srbija je jedna od retkih zemalja za čije bogataše američki „Forbes“ listu ne pravi na bazi podataka o njihovom ličnom bogatstvu, već na bazi informacija o poslovanju njihovih kompanija.
Na pitanje – zašto smo jedna od retkih zemalja Evrope u kojoj oni koji nelegalno zarađuju bez ikakvog straha da će im na vrata zakucati poreska policija, kupuju nekretnine, automobile, skup nakit i turističke aranžmane za najekskluzivnije destinacije, odgovor je, pre svega, nedostatak političke volje. Pred svake izbore, najavi se novi zakon koji bi trebalo da reguliše ovu oblast. Naravno, nakon izbora se sve to zaboravi. Pri tome, građani uglavnom i ne znaju da mi već imamo zakon koji, ako se želi, reguliše sankcionisanje nelegalno stečene imovine.
„Postoje dve osnovne prepreke za promenu važećih zakonskih propisa koji se odnose na ovu oblast“, kaže za „Novu ekonomiju” prof. dr Milojko Arsić sa beogradskog Ekonomskog fakulteta. „Prva prepreka se odnosi na odsustvo političke volje za primenu važećih zakonskih rešenja. Razlog za to je što postoje uticajne interesne grupe, koje su bliske vlasti, koje bi verovatno bile pogođene primenom ovog zakona. Činjenica da primena zakona zavisi od političke volje ukazuje u kojoj meri su institucije u Srbiji slabe, jer zakoni mogu da se primenjuju, ali i ne moraju. Tačnije, primena zakona je fleksibilna – od slučaja do slučaja.“
Drugi važan razlog je, ističe prof. dr Arsić, to što Poreska uprava nema dovoljno kapaciteta za taj posao unakrsne provere.
„Broj zaposlenih u Poreskoj upravi nedovoljan je i za sprovođenje redovnih nadležnosti, a ovo bi bio relativno veliki dodatni posao. Unakrsna procena poreske osnovice bi zahtevala angažovanje većeg broja najstručnijih kadrova, procedure dokazivanja bi bile dugotrajne, dok bi prihodi, koje bi po tom osnovu Poreska uprava naplatila, bili relativno skromni. Takode, mislim da rukovodioci i zaposleni u Poreskoj upravi, zbog loših iskustava iz prošlosti, u neku ruku „beže” od ove kontrole, jer nisu sigurni u kojoj meri bi država, odnosno predstavnici vlade, policije, pravosuđa i slično, stala iza njih kada bi predmet kontrole bili ljudi bliski vladajućem režimu.
Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
