Osnivač jedne od najpopularnijih mobilnih aplikacija za komunikaciju, Viber, odlučio je prošle godine da uđe na tržište taksi usluga u Njujorku. Njegova najnovija aplikacija Juno, koja je za godinu dostigla značajan uspeh na tom tržištu, i dalje je daleko od svog najvećeg rivala, kompanije Uber. Ipak, Mark Talmon je uporan i odlučan u tome da stvori još jednu uspešnu kompaniju
O Marku Talmonu zna se vrlo malo. Rođen je u Tel Avivu i diplomirao je kompjutersku tehnologiju i menadžement na lokalnom univerzitetu, a kasnije se seli u Njujork. Ono što često ističu kao verovatni razlog za tajnost informacija o njemu je činjenica da je jedno vreme bio šef obaveštajne službe u izraelskoj vojsci, gde je i upoznao svoj budućeg saradnika i suosnivača Vibera, Igora Magazinika. Bilo kakvi detalje iz privatnog života, pa čak ni finansijska karta nisu dostupni javnosti. Pre nego što je napravio Viber, Talmon je osnovao i kompaniju Expand Networks, a kasnije i iMesh. Prvi veliki uspeh dolazi sa osnivanjem mobilne aplikacije Viber.
Dve godine bez zarade
Zajedno sa tri prijatelja, Igorom Magazinikom, Sanijem Marolijem i Oferom Smočaom, Talmon je pokrenuo Viber u decembru 2010. godine. Viber je registrovan na Kipru i u Las Vegasu, a njihov istraživački centar sa nekoliko zaposlenih nalazi se u Izraelu. Značajan deo poslovanja i zaposlenih premešten je u Belorusiju, s obzirom na znatno nižu cenu rada u toj zemlji u odnosu na Izrael. Kako su izračunali, sa godišnjom platom jednog zaposlenog u Izraelu, mogli su da zaposle sedam ljudi u Belorusiji.
Od samog osnivanja, Viber prate brojne kontroverze vezane za privatnost korisnika na Viberu, kao što je recimo podatak da čuva sve profilne slike koje su ikada postavljene. Na internetu ima dosta blogera koji šire glasine da je Viber, s obzirom na funkciju koju je Talmon imao u izraelskoj vojsci, zapravo napravljen za špijunažu korisnika. Talmon je više puta u intervjuima navodio da izraelska vojska nema veze sa tim projektom i da su njegovo osnivanje i rast finansirali isključivo porodica i prijatelji, kao i da nikada nije pristao da sarađuje sa vladom nijedne države. Talmon i Magazinik su pre Vibera zajedno radili i na osnivanju aplikacija P2P (Peer2Peer mrežu) i aplikacije za deljenje fajlova iMesh koja je dostupna na devet jezika. Navodno, kako pišu mediji, Talmon je u Viber uložio sav novac koji je zaradio prodajom iMesh-a.
Prema pisanju portala Appmess, pre prodaje kompanije, 11,4 odsto akcija pripadalo je porodici Marka Talmona, dok je udeo od 55,2 odsto pripadao izraelsko-američkoj porodici Šabtaj koja je bila i glavni investitor čitavog projekta. Porodica Šabtaj je uložila u Viber 20 miliona dolara, a ukupne investicije u kompanije dostigle su 30 miliona dolara.
U prve dve godine poslovanja, Viber nije ostvario nikakve prihode, već su osnivači samo ulagali novac u dalji razvoj kompanije. Osnovna ideja bila je da korišćenje Vibera uvek ostane besplatno za korisnike, a tek su od 2013. godine počeli da zarađuje kroz Viber Out pozive i kroz prodaju na „stiker store“-u, koji su kompaniji doneli velike profite.
Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
