Zastareli udžbenici su veliki problem

Fakulteti treba da učine napor i da se približe studentima da, ako imaju neka pitanja, nedoumice, zamerke, mogu slobodno da im se obrate. Da se osećate kao individua koju ta institucija poštuje, koju želi da prepozna i da joj prenese znanje, a ne da ste broj indeksa koji je došao na fakultet da to odradi, pa ako vi nećete, ima ko hoće

Tim studenata Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu plasirao se među 16 najboljih na evropskom finalu takmičenja „CFA Institute Research Challenge” koje je održano u Pragu aprila ove godine. Takmičenje „CFA Institute Research Challenge” je prestižno takmičenje iz oblasti fundamentalne investicione analize, koje svake godine organizuje CFA institut. Takmičenje okuplja više od 5.000 studenta sa više od 1.000 univerziteta u svetu. Pobedom na regionalnom takmičenju studenti Aleksandra Beočanin, Jovana Vukmirović, Renata Gregović, Nikola Stanojčić i Đorđe Dimitrijević dospeli su u tri odsto najboljih timova na svetu u toj oblasti.

Kako ste došli na ideju da se prijavite za takmičenje CFA instituta?

Nikola Stanojčić: Sve je počelo idejom našeg kolege Nikole Markovića koji nam je kasnije postao i industrijski mentor, a koji je prošle godine u timu studenata sa našeg fakulteta učestvovao na istom takmičenju. Nisu postigli neki veliki rezultat, ali je to bilo prvi put da se neko takmičio sa našeg fakulteta. Nikola je posle tog takmičenja došao na ideju da okupi nekoliko studenata i da se za to takmičenje pripremimo kako dolikuje. Praktično nas je on spojio. Prijavili smo se zvanično ispred fakulteta jednim mejlom i krenuli smo da radimo kad smo dobili zadatak. 

Šta je bio konkretan zadatak, šta ste prezentovali na takmičenju?

Nikola S: Na takmičenju smo dobili kompaniju iz regiona i zadatak je bio da sprovedemo analizu te kompanije i napišemo „sell-side“ izveštaj o datoj kompaniji koja se kotira na berzi. „Sell-side“ izveštaj daje informacije o stanju te kompanije i njenoj budućoj perspektivi, kao i mišljenje o vrednosti te kompanije i njenih akcija i njegova praktična svrha je da informiše potencijalne investitore. Kao opšti zaključak, daje se jedna od preporuka: BUY (kupiti akciju), SELL (prodati postoječe akcije) i HOLD (držati već postojeće akcije). Pisani izveštaj se šalje na ocenu, i najbolji timovi prolaze u finale gde javno prezentuju svoje nalaze i predloge. Mi smo spoveli istraživanje kompanije Zwack, jednog od najuspešnijih mađarskih proizvođača alkoholnih pića, koja posluje od 1840. godine. 

Kakve mogućnosti vam otvara uspeh koji ste postigli na takmičenju?

Jovana Vukmirović: Samo to što u našoj biografiji piše da smo učestvovali na tom takmičenju diferencira nas u odnosu na naše kolege i potvrđuje da su naše analize i ceo rad koji je počeo u oktobru a završio se u maju bio dobar i da smo na dobrom putu za dalje. Svima nam je ovo takmičenje donelo nova znanja. Nismo mogli da slušamo druge studente kako prezuntuju svoje radove, ali smo slušali finale na nivou Evrope i sveta i videli smo gde možemo još da napredujemo.

Renata Gregović: Dobili smo nedavno povratnu reakciju sa takmičenja iz organizacije i naša prezentacija je bila vrlo uporediva sa pobednikom iz naše grupe.

Nikola S: Već smo u Budimpešti dobili okvirne ponude za prakse u investicionoj banci Morgan Stanley koja je bila i domaćin takmičenja ove godine, a pritom su nam i u Srbiji na nekim događajima kojima smo prisustvali, prilazili ljudi i davali vizitkarte. 

Na koji način vas je podržao fakultet u pripremama i na samom takmičenju?

Đorđe Dimitrijević: Nakon što smo osvojili prvo mesto na lokalnom takmičenju, fakultet se angažovao, finansirao je put i smeštaj na regionalnom takmičenju. Mnogo je, po mom mišljenju, bitnija mentorska podrška ljudi sa fakulteta. Imali smo je, ali je mogla da bude bolja.

Nikola S: Ovo je drugi put da je tim sa Ekonomskog fakulteta učestvovalo na takmičenju za koje priprema traje tri meseca i koje podrazumeva vrlo profesionalni pristup i predan rad. Morali smo da izdvojimo tri meseca vrlo intenzivnog rada uprkos svim obavezama na fakultetu koje uopšte nisu bile lake, a pritom nismo imali neku veliku podršku fakulteta u smislu da su nam olakšali neke obaveze ili ispite.

Da li su profesori sa fakulteta znali za obaveze vezane za takmičenje?

Jovana V: Neki profesori su znali, neki nisu. Nije bilo zvaničnog obaveštenja već samo ako neko od profesora prepozna nekog od studenata na sajtu. Nismo očekivali od fakulteta da će da obavesti sve profesore, to nije praksa uopšte. 

Đorđe D: Većina fakulteta kod nas vrednuje ta takmičenja kad se dogodi uspeh, ali ne izađu u susret tokom priprema. Tri meseca se sprema taj prvi rad koji se piše, a onda i nakon što smo prošli na takmičenju, dosta vremena smo utrošili usred kolokvijumskog perioda u pripreme za finale u Pragu. 

Aleksandra Beočanin: Kad smo otišli u Budimpeštu, ljudi su bili iznenađeni što mi u tom trenutku imamo ispite. 

Renata G: Ekipe iz Mađarke su nam rekle, iako je većina učesnika bila sa master studija, da su zbog takmičenja dobili na fakultetu alternativne rokove.