Inspektori i nevoljni prestupnici

Ugostiteljstvo je dubinski povezano sa turizmom koji značajno napreduje, posebno u Beogradu kao destinaciji za kongresni turizam i kao vikend turi za mlađe ljude. Turistička ponuda Beograda je siromašna u poređenju sa većim delom Evrope, naročito kulturna – što lepo opisuje slučaj Narodnog muzeja koji je zatvoren već više od decenije. Međutim, Beograd se smatra prestonicom dobrog provoda i noćnog života, u celom regionu, a tekstovi o tome se pojavljuju i u uticajnim svetskim medijima

Trenutna regulacija nanosi velike troškove grani ugostiteljstva u Beogradu, a ne rešava problem buke na koju se građani žale. Direktni troškovi u vidu propuštenih poslovnih prilika, koje donosi ograničenje radnog vremena ugostiteljskih objekata, iznose oko 5,3 milijarde dinara na godišnjem nivou. Postoje i drugi nepotrebni visoki administrativni troškovi regulacije. Regulatorni okvir je šuma propisa – često nepotrebnih ili besmislenih, koji su u međusobnoj koliziji i ostavljaju značajan prostor za diskreciono odlučivanje inspektora, čineći ugostitelje nevoljnim prestupnicima i stvarajući plodno tlo za pojavu korupcije. Ovo sve ima negativne efekte na poslovanje u sferi ugostiteljstva, ograničavajući ekonomske prilike i novo zapošljavanje, ali smanjujući i kvalitet života stanovnika Beograda.

Značaj ugostiteljstva za Beograd

Grana ugostiteljstva je važna za lokalnu privredu. Prema poslednjim javno dostupnim podacima (2014) ova grana u Beogradu ostvaruje 200 miliona evra godišnjeg prometa i zapošljava više od 10.000 ljudi, sa preko 2.500 aktivnih pravnih lica. Prosečna plata u ovoj grani iznosila je 30.400 dinara neto – 40% više od minimalne zarade, alii samo 55% prosečne zarade u Beogradu, što je posledica dva faktora: profila zaposlenih (uglavnom niže kvalifikacije) i tradicionalnih prihoda koji zaposleni dobijaju izvan radnog odnosa (bakšiš) koje statistika ne obuhvata. Ovi podaci su potcenjeni, barem u ocenjenoj zaposlenosti, jer statistika ne obuhvata veliki broj zaposlenih koji nisu u radnom odnosu, već su angažovani pomoću ugovora o privremenim i povremenim poslovima, što se uglavnom odnosi na zaposlene putem omladinskih zadruga, tako da je stvarni ekonomski značaj ove grane verovatno znatno veći. Ugostiteljski objekti su međusobno veoma raznorodni, pošto zadovoljavaju diferencirani i široki spektar potreba potrošača, koji se međusobno razlikuju po broju godina, finansijskom stanju i ukusima, pa se tako može pronaći objekat za svačiju dušu. 

Pored direktnih koristi od poslovanja ugostiteljstva putem kreiranja radnih mesta i plaćanja dažbina u vidu poreza, doprinosa i drugih nameta, postoje i značajne indirektne koristi od poslovanja ove grane: najveći broj radnih mesta je za zaposlene sa niskim kvalifikacijama (na primer, konobari ili pomoćni radnici) za koje statistika tržišta rada pokazuje da teže dolaze do radnih mesta (mereno učešćem ljudi ovakvog profila u nezaposlenosti i prosečnom dužinom vremena provedenog u čekanju na novo radno mesto). Važan je i značaj rada u ugostiteljskim lokalima za mlade ljude, a naročito za studente kojima je ovo važan izvor prihoda tokom školovanja za buduće kvalifikacije. Ovo je posebno bitno imajući u vidu teškoće kojima su izloženi studenti usled neadekvatnog sistema državnog finansiranja. Za veliki broj njih grana ugostiteljstva je prvi susret sa tržištem rada, pruža im  određena iskustva koja se ne mogu dobiti na školovanju, pre svega iz domena takozvanih mekih veština (soft skills): kako komunicirati sa kolegama i nadređenima, kako raditi u timu, preuzeti odgovornost ili inicijativu itd. Istraživanja o kvalitetu radne snage koja se sporadično sprovode među poslodavcima ukazuju na to da je segment mekih veština onaj na koji se poslodavci inače često žale. 

Ugostiteljstvo je dubinski povezano i sa turizmom, kao jedna od glavnih prednosti koje Beograd izdvajaju u odnosu na druge gradove u okruženju. Turizam u Beogradu značajno napreduje, posebno je Beograd poznat kao destinacija za kongresni turizam i kao vikend tura za mlađe ljude. Turistička ponuda Beograda je siromašna u poređenju sa većim delom Evrope, naročito kulturna – što lepo opisuje slučaj Narodnog muzeja koji je zatvoren već više od decenije; međutim slika Beograda kao mesta za predah i zabavu veoma je popularna, što je već uticalo na pozitivnu promenu imidža Beograda u inostranstvu.  

Beograd se smatra prestonicom dobrog provoda i noćnog života u celom regionu, a tekstovi o takvom karakteru grada se pojavljuju i u uticajnim međunarodnim medijima.

Problemi ugostiteljstva

Glavni problem koji sa sobom donosi sektor ugostiteljstva je problem buke koja nastaje njihovim radom. Ova buka može biti primarna ili sekundarna – jer može nastati njihovim direktnim ili indirektnim radom. Muzika je direktna buka; zvuk taksija ili galama gostiju nakon napuštanja objekta je sekundarna. Imajući u vidu visoke transkacione troškove, teško da se može očekivati direktno pregovaranje između građana i lokala, tako da je pozivanje na regulatorno rešenje ovog problema očekivano. Grad Beograd je nakon pritužbi građana bio uveo regulaciju čiji cilj je da obezbedi smanjenje nivoa buke time što je ograničio radno vreme ugostiteljskih objekata koji se nalaze u blizini stambenih objekata, i to radnim danima do 24 h i vikendom do 1h, s tim da se muzika gasi sat vremena pre kraja radnog vremena.