Azija napreduje, Evropa stagnira

Povodom 80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu održana međunarodna konferencija „Ekonomska politika za brz, inkluzivan i održiv razvoj” na kojoj je učestvovalo 180 ekonomista iz 16 zemalja

Odavno u Srbiji nije održana relevantnija ekonomska naučna konferencija, niti je na jednom mestu bilo toliko poznatih i priznatih evropskih, pa i svetskih stručnjaka kao od 15. do 17. juna u Beogradu. Ni tema konferencije „Ekonomska politika za brz, inkluzivan i održiv razvoj”,  koju je organizovao Ekonomski fakultet povodom 80 godina postojanja, nije ništa manje aktuelna i relevantna. Ovo posebno važi za sadašnji trenutak u kome se nalazi srpska ekonomija. Sa aspekta ekonomskog rasta, nakon izgubljene skoro cele decenije od izbijanja krize 2008. godine i dvostruke recesije koju smo od tada imali, postavlja se pitanje kako osigurati dugogodišnji, dakle održiv rast, ali i dovoljno visoke stope privrednog rasta, kako bismo konačno počeli da se približavamo razvijenim ekonomijama. Čak i uz ova dva uslova, problem nije rešen. U eri rastuće nejednakosti unutar zemalja, privredni rast koji bi doneo boljitak samo privilegovanima, može biti jedino izvor socijalnih tenzija, ali ne i blagostanja. 

Na ova i mnoga druga sa ovim povezana pitanja pokušalo je da odgovori više od 180 profesora i ekonomskih stručnjaka iz 16 zemalja, na više od 20 panela tokom tri dana trajanja konferencije. 

Među predavačima su bili neka svetski poznata imena kao što je Branko Milanović, profesor na Univerzitetu u Njujorku, svetski priznati ekspert za globalnu nejednakost i bivši dugogodišnji glavni ekonomista Svetske banke, inače nekadašnji student Ekonomskog fakulteta u Beogradu. O temi rasta populizma u svetu, a posebno u Velikoj Britaniji i SAD govorio je dr Majkl Koks, profesor na  čuvenoj Londonskoj školi ekonomije. O ekonomijama istočnoevropskih zemalja nakon socijalizma govorio je verovatno i najveći autoritet na ovu temu Lešek Balcerovič sa Varšavske škole ekonomije, prvi ministar finansija u Poljskoj nakon što je dignuta gvozdena zavesa sa Istočne Evrope i čovek koji je u delo sproveo naširoko kritikovanu, ali u slučaju Poljske veoma delotvornu šok terapiju o kojoj se i kod nas dosta pričalo, a malo radilo početkom 2000-ih. 

Sa ulogom državnih investicionih fondova kao faktora redistribucije bogatstva u modernom kapitalizmu i u tzv. socijalnim tržišnim ekonomijama prisutne je upoznao dr Đakomo Korneo, profesor na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Osim njih, verovatno svako od značaja u srpskoj ekonomskoj nauci dao je svoje mišljenje na više od 20 tema. Da li su zadatak ispunili na kraju i ne zavisi od njih, već od toga koliko će donosioci odluka, odnosno Vlada, čuti, razumeti  i primeniti ono što se čulo. U tome svakako može pomoći činjenica da je konferenciju otvorio njihov kolega, nekadašnji student ove najstarije visoke ekonomske škole u Srbiji, a sadašnji (ili bar u trenutku pisanja ovog teksta) ministar finansija Dušan Vujović. On je najavio nastavak reformi u zemlji, navodeći da je red na reforme u javnim preduzećima, državnom sektoru i javnoj upravi.

„Čekaju nas teške strukturne reforme u javnim preduzećima, u ostatku državnog sektora koji još uvek ima nerešena pitanja u nekim velikim preduzećima, kao i nastavak reforme javne uprave i celog javnog sektora, a očekuje nas i prevazilaženje onih otpora koje smo davno identifikovali u definisanju sprovođenju reformi“, rekao je Vujović, govoreći o tome kako se prilikom pravljenja budžeta nijedan ministar ne trudi da poboljša efikasnost svog ministarstva, već svi traže više novca.

On je ocenio da je fiskalna konsolidacija koja je započeta 2014. godine bazirana na tri tačke, makroekonomskoj stabilnosti, reformi finansijskog sektora i reformi javnog sektora, a pre svega javnih preduzeća.

„Kada sredimo javna preduzeća, fiskalna strana biće održiva”, poručio je Vujović. A kako izgledaju srpske reforme u ovom trenutku, Vujović je slikovito opisao poređenjem sa automobilom na snegu.

„Srbija se nalazi u jednom automobilu koji se kreće uzbrdo po dosta klizavom terenu i ako stane ponovo će se vratiti nazad i moraće sve iz početka“ rekao je on.