Kao što znamo, život je čudo

Naučnici tvrde da stariji roditelji na DNK svoje dece zapisuju i svoje stečene navike, što je potpuno novo polje istraživanja kojim se bavi epigenetika

Dete se rađa kao „slika i prilika” svojih roditelja. Ipak, genetsko nasleđe od majke je za nijansu značajnije, pa je svaki čovek malo više mamin sin ili kćerka. Ali genetičko nasleđe ne određuje ukupni kvalitet života čoveka, napominje dr Bojana Panić, molekularni biolog. Ona je zajedno sa svojom koleginicom dr Anom Banjac Čanak, biohemičarkom, pre desetak godina otvorila prvu privatnu DNK laboratoriju u Beogradu, u kojoj se obavljaju sve medicinske i forenzičke analize, utvrđivanje očinstva, pa i testovi za potrebe veterine. 

Dr Panić je kao student generacije dobila priliku da doktorira molekularnu biologiju na Univerzitetu u Kembridžu, a dr Banjac Čanak je doktorat iz genetike odbranila u Minhenu. Obe su značajna iskustva stekle u najboljoj laboratoriji za forenziku MUP-a Srbije, na obukama u Francuskoj i Nemačkoj, da bi kasnije odlučile da se primenjenom naukom bave samostalno.

„Posle četiri godine naučnog rada, važnije mi je bilo da vidim primenu – kad vi nešto uradite, imate rezultat, a vaš rezultat nekom olakšava život. Ukoliko je to medicina, saznajete da li je sa bebom sve u redu, da li je neko otac ili nije, iz prenatalne analize  znate da li neko nosi gen teškog oboljenja. U forenzici nema ništa lepše nego da pomognete da se reše krivična dela”, napominje dr Panić.

Od svih svetskih revolucija, za čoveka lično je sigurno najznačajnija ona koja se desila polovinom prošlog veka kada je otkriven način za čitanje gena. Definiše ga šest milijardi slova od kojih je do sada dešifrovana četvrtina. I to je dovoljno za ogromno unapređenje zdravlja i kvaliteta života čoveka, ali otvara i nesagledive mogućnosti za mešanje u posao prirode. U svetskim istraživačkim centrima  ubrzano se radi na osvajanju tehnologija za celokupno očitavanje genoma, što bi dovelo do medicine koja je u stanju da predviđa.

Geni ostaju isti od trenutka začeća do kraja života, pa bi se moglo zaključiti da je čovek samo ono što mu piše u DNK, da mu je „sudbina” određena, pre svega zdravlje. Naša sagovornica objašnjava da genetski materijal najviše utiče na fizički izgled, na metaboličke procese, dok je veza metaboličkih procesa i psihe pitanje za istraživanje neurobiologa.

„U genima su zapisane sve predispozicije za oboljenje, ali ono može i ne mora da se desi, jer na zdravlje čoveka utiču i okolina, različita zagađenja, način života, stres, hrana. Geni su testo koje mi oblikujemo našim načinom života”, objašnjava dr Panić. Na pitanje o uticaju genetski modifikovane hrane na čoveka, ona kaže da je „uticaj nesporan, ali kakav i u kojoj meri, to je još nepoznanica”. Pitanje je koja je to hrana i kako je modifikovana, na koji način je to napravljeno. Prirodno je uvek najbolje, ističe, ali u čoveku je da pokušava da poboljšava i prirodu. 

Kada je ona očitala svoj lični genski „matični broj”, kaže da je otkrila neke sklonosti, neke mutacije gena koje mogu ali ne moraju da se ispolje. „Bitno je da neko ko saznaje nešto o svojoj genetici može da razume podatke. Svaka mutacija ne znači nužno i oboljenje, za neke stvari imate predispoziciju, a na pojavu utiče način života. Neka druga oboljenja su vam zapisana u genima, kao što je cistična fibroza. Ako je mutacija prisutna kod oba roditelja, bolest će se sigurno razviti, ističe naša sagovornica.

Ona kaže da se sve češće rade analize gena za cističnu fibrozu i to naknadno, kad se uvidi da nešto nije u redu kod deteta. „Cistična fibroza je multisistemsko, genetičko oboljenje koje može različito da se ispoljava ali uglavnom se manifestuje u organima za varenje i plućima. To je teško oboljenje, teže kod dečaka nego kod devojčica jer oni ne mogu da imaju potomstvo. Vodi se kao retko oboljenje, mada jedna od 25 osoba nosi  mutaciju gena za tu bolest”, ističe dr Panić. Prema njenim rečima, važno je da budući roditelji na vreme saznaju da li su oboje nosioci tog mutiranog gena. Porodične bolesti, kao i one kod bliskih srodnika, ističe, treba najozbiljnije shvatiti i na vreme obaviti testiranje gena.