Profesor Univerziteta u Novom Sadu, Bojan Pajtić, nekadašnji predsednik Demokratske stranke, uprkos aktuelnim dešavanjima u Srbiji, koja vidi kao „politički inspirativna“, nema nameru da se vraća profesionalnom bavljenju politikom. Zanimljivo je da bivši predsednik Vlade Vojvodine u više mandata, pridobija više „neupitnih sledbenika“ na društvenim mrežama, nego ranije. Dok je kao političar bio vojvođanski pristojan i nekako uvek na distanci, danas kao tviteraš lucidnim komentarima otkriva i svoju „drugu prirodu“. U intervjuu za „Novu ekonomiju“ kaže da ostaje član DS i da ne prelazi kod Vuka Jeremića, kao što se „po čaršiji pričalo“. Za Pajtića je definitivno najvažnija vest da su se „građani probudili i ohrabrili, a da je opozicija shvatila da postoji energija i strast za slobodom“. Objasnio je da je izvor straha proizlazio iz percepcije o „ogromnoj i bezrezervnoj podršci režimu“, ali je predočio i da „ćemo ponovo svedočiti oportunizmu, jednog dana, kada se vlast bude menjala i kada ljudi budu počeli da se učlanjuju u pobednike“.
U jednom intervjuu, prošle godine, rekli ste da suština ove vlasti nije ni ideja, ni ideologija već nesmenljivost. Da li i danas stojite iza te ocene o nesmenljivosti?
Prvo, ne postoji dobra vlast, postoji samo dobro kontrolisana vlast. Ova vlast je nesmenljiva i nije podložna bilo kakvoj kontroli. Kakav god skandal da naprave, to nije podložno kritici i vidljivosti, jer kontrolišu apsolutno sve medije, koje gledaju i prate njihovi birači. Tako da u ovom trenutku oni još nisu smenljivi. Ne želim da unosim defetizam, ali važno je da protesti traju i da nikada ne prestanu jer će, u suprotnom, režim postati brutalan. Vlast ulaže energiju da rasprši proteste, unoseći sumnju. Kada čujem nekog ko se bavi politikom da danas, u ovim uslovima, kaže kako neće da šeta sa Dverima, ili žutima, ili Đilasom ili Jeremićem, jasno mi je da je taj ili u dubokoj kolaboraciji sa režimom, ili da nije zadovoljan svojom pozicijom na opozicionoj političkoj sceni.
Da li uspeva to „raspršivanje“?
U jednoj meri, ali ne dovoljno, jer ljudi ipak ne odustaju. Važno je staviti ideološke razlike po strani jer se suočavamo sa, u ovom trenutku, jednom nesmenljivom vlašću. Dakle, programsko opredeljenje ne treba sada da bude ključno, već ključna ideja mora da bude, što je malo paradoksalno, kako da izaberemo onu vlast koju ćemo brzo smeniti, jer je to preduslov da uopšte budemo slobodni. No, vidimo da ipak raste pritisak na vlast i iznutra i spolja zbog medija i institucija.
Gde vidite da raste pritisak spolja?
Pa vidimo po izveštaju Freedom House, po kojem je Srbija iz slobodnih pala u grupu delimično slobodnih zemalja. Oni jesu nevladina organizacija, ali one, koliko god imale integriteta, ipak slede neki mejnstrim i mislim da u Evropskoj uniji više ne postoji toliko protekcionistički i licemeran odnos prema vlasti.
Taman toliko da Johanes Han i Federika Mogerini nisu mogli da ubace u agendu susret sa Đilasom i Jeremićem kada su nedavno bili u Briselu?
Dok sam bio na čelu vojvođanske vlade i Demokratske stranke i u predsedništvu evropskih socijalista, u više navrata sam razgovarao sa Hanom i zaista verujem da nisu mogli da ih prime iz tehničkih razloga. U mnogo navrata sam Hanu postavio pitanje da li je EU zajednica vrednosti ili interesa, jer nije prihvatljivo govoriti o vrednostima, a slediti samo interese i podržavati režim koji je upravo suprotan svim tim vrednostima.
Pa u svom članstvu imaju Orbana, i ne samo njega. Uostalom, zar nije Makron rekao nešto tipa da im ne treba još Orbana u EU?
To što imaju Orbana nama ne ide u prilog i kada ga pominju, šalju nam implicitno poruku da nemamo šta da tražimo u EU.
Govoreći o opoziciji, posle posete Briselu, jedan evroparlamentarac iz Hrvatske je komentarisao da je od Jeremića i Đilasa dobio sve odgovore osim dva – kako misle da uvedu Srbiju u EU sa Dverima i šta misle o rešenju za Kosovo.
Misle slično i drugi, ali to znači da nisu dovoljno informisani o dubini tragedije srpske političke scene, srpske demokratije i srpskih institucija. Potpuno je irelevantno ko se nalazi u opoziciji i kakav je stav neke političke stranke prema EU unutar Saveza za Srbiju, kada nas EU ne želi, a mi istovremeno ovde nemamo elementarne političke slobode. U kom pravcu će se Srbija kretati u budućnosti, nakon smene vlasti, besmisleno je pitanje, jer mu prethodi pitanje da li će ova vlast biti smenjena i kada.
Nastavak teksta možete pročitati u 58. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
