Zakonom o detektivskoj delatnosti proširena su ovlašćenja i propisano da pravno lice za detektivsku delatnost i preduzetnik za detektivsku delatnost, odnosno detektiv, mogu obrađivati podatke o kandidatima za zapošljavanje i to one podatke na koje je ovlašćen poslodavac, uz pisanu saglasnost kandidata: o krivičnim delima koja se gone po privatnoj tužbi i o učiniocima ovih krivičnih dela, kao i o povredama radnih obaveza ili radne discipline
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u prvih deset meseci 2017. godine pokrenuta su 1.322 postupka kontrole privremene sprečenosti za rad (bolovanje) i to 708 od strane poslodavaca, a 445 na zahtev matične filijale zdravstvenog osiguranja.
Tada je ocenjeno da je oko 11 odsto zaposlenih u 2017. godini bilo na bolovanju iz neopravdanih razloga.
U periodu januar-juni 2018. godine lekarske komisije su imale ukupno 135.876 poseta i gledale dužinu bolovanja zaposlenih.
Prema podacima navedenog Fonda, dužina bolovanja zaposlenih u 2018. godini bila je za 4,9 odsto manja nego u 2017. godini.
Zakonom o radu, kao sistemskim zakonom, propisana su upravljačka i disciplinska prava poslodavaca. Zakonom o zdravstvenom osiguranju, kao i Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, uređena su, pored ostalog, prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugih građana obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem.
Ovim zakonom propisana su prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite).
Zaposlenom koji je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad ne pripada naknada za vreme privremene sprečenosti. Naknadu zarade za prvih 30 dana sprečenosti za rad isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava u slučajevima propisanim ovim zakonom. Visina te naknade utvrđuje se u skladu sa propisima o radu (65 odsto od osnova za naknadu zarade).
Nakon održanog sastanka sa turskim i kineskim investitorima, pojedinim velikim sistemima u nas (Telekom), sindikatima i Unijom poslodavaca, resorno Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja predložilo je strožu kontrolu bolovanja.
U privatnim firmama je, prema dosadašnjem iskustvu, veoma niska tolerancija na odsustvo s posla, a posebno zbog bolovanja. Kada postoji zloupotreba bolovanja od strane zaposlenog, to ne može da utvrđuje poslodavac samostalno, narušavajući pritom privatnost obolelog.
Zloupotreba bolovanja postoji kada zaposleni, baveći se određenim poslovima ili obavljajući određenje aktivnosti, sprečava svoje ozdravljenje, odnosno pogoršava svoje zdravstveno stanje i na taj način produžava bolovanje.
Samo na osnovu stručno-medicinskog mišljenja o negativnom uticaju poslova ili aktivnosti zaposlenog za vreme bolovanja, može se doneti odluka o otkazu ugovora o radu. Međutim, za jedan broj stranih i domaćih poslodavaca sve navedeno nije bilo dovoljno pa su izvršili dodatni pritisak na nadležna ministarstva da se u Zakonu o detektivskoj delatnosti prošire ovlašćenja i način vršenja poslova detektiva („Službeni glasnik RS“,br. 104/2013 i 87/2018).
Navedenim zakonom propisano je da pravno lice za detektivsku delatnost i preduzetnik za detektivsku delatnost, odnosno detektiv, mogu obrađivati podatke o kandidatima za zapošljavanje i to one podatke na koje je ovlašćen poslodavac, uz pisanu saglasnost kandidata: o krivičnim delima koja se gone po privatnoj tužbi i o učiniocima ovih krivičnih dela, kao i o povredama radnih obaveza ili radne discipline.
U realizaciji svojih proširenih zakonskih ovlašćenja, detektiv dokumentuje podatke zapisom, zabeleškom, pisanim izveštajem, poligrafom lica koje je dobrovoljno pristalo na poligrafisanje i fotografijom.
Detektivska delatnost, odnosno detektivski poslovi mogu se vršiti samo na osnovu i u okviru ugovora zaključenog u pisanoj formi između pravnog lica za detektivsku delatnost, odnosno za preduzetnika za detektivsku delatnost i korisnika usluga.
Upotreba poligrafa, kao načina rada detektiva, služi u operativnom radu policije, ali se ne priznaje na sudu kao dokazno sredstvo. Ako nije dokazno sredstvo u krivičnom postupku, od kakve koristi može biti poslodavcu da nesumnjivo utvrdi zloupotrebu bolovanja od strane zaposlenog?
Fotografija kao dokazno sredstvo u sudskom postupku je takođe na „klimavim nogama“. Naime, da li je zaposleni zloupotrebio bolovanje ili nije, zavisiće od prirode njegove bolesti i terapije koju mu je lekar prepisao. Dosadašnja sudska praksa opominje da čak ni fotografija na kojoj zaposleni za vreme bolovanja svira harmoniku u nekom orkestru na svadbi, van svog prebivališta, nije sredstvo koje bi poslodavcu poslužilo kao dovoljan dokaz da je zaposleni zloupotrebio bolovanje.
Svaki ishitreni zaključak poslodavca da je zaposleni zloupotrebio bolovanje može imati za posledicu vraćanje zaposlenog na posao i sve druge pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa koje je utvrdio sud.
Zakonom o radu propisana je upravljačka i disciplinska vlast poslodavca, što znači da poslodavac može kontrolisati da li zaposleni zloupotrebljava pravo na odsustvo sa rada zbog bolovanja. Tu odredbu su pojedini poslodavci veoma ekstenzivno „protumačili“ da mogu da kontrolišu zaposlene na bolovanju, pa su zahtevali da ih zaposleni na bolovanju na dnevnom nivou obaveštavaju o odlascima na kontrole kod lekara, terapiji koju uzimaju, i čak su im nametnuli obavezu da se svakodnevno javljaju poslodavcu više puta u toku dana.
Prema pravnom stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da poslodavac „van zakonom utvrđenih normi u vršenju upravljačke i disciplinske vlasti ne može proširivati svoja ovlašćenja radi vršenja kontrole zdravlja zaposlenog, niti ga obavezivati da mu se za vreme privremene sprečenosti za rad u toku dana više puta javlja o svom kretanju“ (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2 417/2015 od 16. 9. 2015. godine).
Zakonom o radu propisana je fakultativna solucija prema kojoj poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad i ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.
Posebnu pažnju zaslužuje Pravilnik o načinu izdavanja i sadržaju potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju. Poverenik za informacije od javnog značaja ukazao je da je sadržina lekarske potvrde suprotna Zakonu o sadržini podataka o ličnosti. Pravilnikom, kao podzakonskim aktom, ne može da se utvrđuje obrada podataka o ličnosti, već isključivo zakonom.
Osim toga, važeći Zakon o radu propisuje postojanje drugog Pravilnika, a ne navedenog pravilnika iz 2002. godine. Takav pravilnik, do sada, nije donesen.
Sa stanovišta sadržine same potvrde, treba podsetiti da potvrda sadrži podatke o dijagnozi bolesti i šifri bolesti, a šifrarnik bolesti, kao što je poznato, dostupan je na internetu.
Prema ovlašćenjima iz Zakona o radu, poslodavac može da uputi zaposlenog na odgovarajuću analizu, u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti da li je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.
Drugi vid kontrole opravdanosti bolovanja zaposlenog sadržan je u mogućnosti poslodavca da, svojim opštim aktom (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način, u skladu sa opštim aktom. U slučaju da zaposleni odbije da se odazove na poziv poslodavca da izvrši odgovarajuće analize, to se smatra nepoštovanjem radne discipline.
Poslodavcu je data zakonska mogućnost da zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od zakonom propisanih mera (privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, novčanu kaznu ili opomenu sa najavom otkaza).
U pojedinim velikim sistemima, gde je strani investitor poslodavac, bilo je pokušaja da se smanji broj odsustvovanja sa rada zbog bolovanja, ali bez rezultata.
Tako je strani investitor u Železari u Smederevu, u saradnji sa sindikatima, u toku 2017. godine dogovorio jedan vid stimulacije zaposlenih radi manjeg odsustva sa posla zbog bolovanja (75 odsto od zarade, pod uslovom da se procenat bolovanja sa 10 odsto smanji na 2,5 odsto ).
Taj uslov nije bio ispunjen. Kod istog poslodavca uočeno je da jedan broj starijih, bolesnih zaposlenih dolazi na posao, ne radeći ništa osam sati.
Zakonske mogućnosti za te zaposlene nisu iskorišćene, a tiču se njihovog raspoređivanja na odgovarajuće poslove za koje ispunjavaju uslove.
Ako takvih poslova nema kod poslodavca, zaposleni mogu da budu proglašeni za zaposlene za čijim je radom prestala potreba (višak zaposlenih) ili pak da prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju ostvare neko drugo pravo, u skladu sa zakonom.
Kod pojedinih poslodavaca, u vreme setve i slava, dolazi do pojačanog odsustva sa rada zbog bolovanja zaposlenih, tako da radi samo 30 odsto zaposlenih.
Kod nas postoji dobar zakonodavni okvir kojim se, pored ostalog, propisuje način korišćenja prava zaposlenog na privremenu sprečenost za rad, kontrola te sprečenosti u smislu da li postoji zloupotreba bolovanja ili ne, kao i postupak i način obavljanja te kontrole.
Republički fond zdravstvenog osiguranja više puta je upućivao dopise u kojima je podsećao poslodavce na njihovo pravo da zahtevaju reviziju bolovanja i dostave podatke o spornim bolovanjima radi organizacije ciljanih kontrola.
Privredna komora Srbije, kao svoj „doprinos“ rešavanju problema zloupotrebe bolovanja od strane zaposlenih predložila je da, ako je više od 10 odsto zaposlenih na bolovanju, poslodavac može da traži izveštaj od nadležne zdravstvene ustanove o opravdanosti odsustva sa rada zbog bolovanja. Ovim predlogom Komore „kuca se na otvorena vrata“ s obzirom na to da takva zakonska mogućnost postoji u pozitivnim propisima i nije limitirana procentima odsustva zaposlenih. Osim toga, privredne komore ne bi trebalo da se bave pitanjima bolovanja zaposlenih i zloupotrebama tih bolovanja.
Bilo je i predloga, od strane Privredne komore Srbije, za izmenu Zakona o radu kojim bi se propisala mogućnost za poslodavce da imaju uvid u zdravstveno stanje zaposlenog. To bi, međutim, bilo u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, Zakonom o zaštiti prava pacijenata i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Pojačana kontrola bolovanja ne može da se sprovodi samo na osnovu razgovora sa stranim investitorima, već na osnovu svestrane analize većeg broja bolovanja, kako kod stranih poslodavaca, tako i kod domaćih.
Poražavajući su podaci da zaposleni kod nas provede duplo više vremena na bolovanju od radnika u Slovačkoj i šest puta više od radnika u Nemačkoj.
Razloge za takvu sliku stanja u našem svetu rada, između ostalog, treba tražiti i u drugim aspektima rada kod nas (uslovi rada, broj radnih sati, povrede na radu, niske zarade, slučajevi mobinga i dr). Prema navodima lekara, jedan broj zaposlenih od „bauka“ otkaza ugovora o radu ne ide na bolovanje, čime pogoršava svoje zdravstveno stanje. U strahu od otkaza, zaposleni često uzimaju dane od godišnjeg odmora umesto bolovanja.
Zapaža se i da u našoj primarnoj zdravstvenoj zaštiti, u domovima zdravlja, nema interne kontrole kvaliteta, a to su u obavezi da je čine. U slučaju da izabrani lekar zloupotrebi svoja ovlašćenja, u postupku ostvarivanja prava osiguranih lica, filijala raskida ugovor sa lekarom ili daje inicijativu kod nadležne komore zdravstvenih radnika za oduzimanje licence za samostalan rad tog izabranog lekara.
U uporednom pravu, Zakonom o zdravstvenom osiguranju Crne Gore, privremenu sprečenost za rad do 15 dana utvrđuje izabrani tim ili izabrani lekar. Izabrani tim ili izabrani doktor koji utvrdi privremenu sprečenost za rad suprotno odredbama ovog zakona, čini težu povredu radne obaveze.
Dodatni problem na sve ovo je i činjenica da jedan broj domaćih poslodavaca i dalje ne uplaćuje doprinos za zdravstveno osiguranje, bez ikakvih sankcija. S druge strane, ne mogu se negirati neke loše navike iz prošlosti kod jednog broja zaposlenih da i dalje zloupotrebljavaju pravo na odsustvo sa rada zbog bolovanja. Za postojanje disciplinskog otkaznog razloga, pored nepoštovanja radne discipline, potrebno je da kod zaposlenog postoji svest o tome da svojim ponašanjem krši radnu disciplinu, nanosi štetu poslodavcu, ali i svim ostalim zaposlenim kod tog poslodavca.
Broj izostanaka sa posla u Nemačkoj u 2013. godini porastao je za 25 odsto a da za to odsustvo nije bilo medicinskih razloga. Posle toga su nemački poslodavci po;eli, sve češće, da angažuju privatne detektive radi otkrivanja lažnih bolesnika. Nažalost, praksa iz Nemačke ne može se nekritično kopirati i u našim uslovima poslovanja.
Savez samostalnih sindikata Srbije ukazao je da nema potrebe za dodatnim normiranjem koje bi kvalitetno poboljšalo kontrolu bolovanja zaposlenih, imajući u vidu dobar zakonski osnov koji stoji na raspolaganju poslodavcima, ali se ne primenjuje u praksi. Osim toga, ovaj sindikat dao je predlog da se u budućim izmenama i dopunama Zakona o radu propiše da se zaposlenima na određeno vreme, dok su na bolovanju, taj režim rada produžava.
Proširenje ovlašćenja propisano u Zakonu o detektivskoj delatnosti,u delu koji se odnosi na povrede radnih obaveza ili radne discipline neadekvatan je pokušaj da se reši problem lažnih bolovanja. Ovaj zakon će imati male domete u praksi, retko će se primenjivati i to najviše od stranih investitora koji posluju kod nas. Ima mišljenja da se iza zahteva o strožoj kontroli bolovanja zapravo krije namera da se naknada za vreme bolovanja zaposlenih smanji.
*Ovaj projekat „Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji“ finansira Evropska unija kroz program Jačanje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Ovaj tekst je u isključivoj nadležnosti Business Info Group, izdavača časopisa Nova ekonomija i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
