Komercijalna banka je stabilizovala poslovanje, reći će svi poznavaoci prilika u bankarskom sektoru. Otuda se spoljni posmatrač s razlog pita čemu insistiranje države kao najvećeg akcionara, dežurnog šerifa MMF-a i manjinskog akcionara EBRD, da ova banka, koja uskoro proslavlja pola veka rada, promeni vlasnika
Ako je koncesija za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ proglašena za evropsku transakciju godine u 2018. u kategoriji aerodroma, onda bi očekivana transakcija za Komercijalnu banku trebalo da bude transakcija 2019. godine na evropskoj bankarskoj mapi. Ovo je, naravno, samo mršav pokušaj analogije zasnovan na činjenici da je u oba slučaja baš francuska konsultantska kuća Lazard finansijski savetnik, ali nije tajna da vlasnici ove domaće banke očekuju, iz različitih motiva, dobar dil i da je lista kandidata za ovu „udavaču“ već sad prilično duga.
Ima, međutim, više otvorenih pitanja koja su se u javnosti postavljala: zašto Vlada Srbije želi da proda „porodičnu srebrninu“, što ova banka definitivno jeste? Zašto EBRD koji je kao značkica na reveru bio garant korporativnog upravljanja, želi da izađe iz vlasništva banke? Zašto MMF, pa i Fiskalni savet, insistiraju da se ova prodaja što pre dogodi, kad je lista argumenata protiv izlaska države iz vlasništva prilično duga i ozbiljna.
Od savetnika se očekuje da posle detaljne analize prilika na tržištu, različitih modela privatizacije i analize konkurencije na tržištu, uskoro predloži najbolju moguću strategiju i način prodaje akcija Komercijalne banke u vlasništvu države sa ciljem izbora pouzdanog partnera i maksimizacije efekata od prodaje kapitala. Između redova, ovo znači da se banka neće prodavati na javnom tenderu već možda u direktnim pregovorima sa tzv. strateškim investitorom. To dodatno jača političku dimenziju prodaje, koja se ogleda u pitanju kom investitoru vlada Ane Brnabić želi širom da otvori vrata za zauzimanje značajnog tržišnog kolača. Zasad su što javno, što nominacijom medija, interesovanje za ovu banku pokazali Rajfajzen banka, investicioni fond Ripplewood Advisors u vlasništvu biznismena Tima Kolinsa, neimenovana turska banka, pa i vlasnik MK grupe Miodrag Kostić.
Dobrovoljno ili pritisak
U vlasništvu države je 41,74 odsto akcija Komercijalne banke, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) poseduje 24,43 odsto kapitala, a Fond IFC 10,15 odsto. Komercijalna banka ima mrežu od 202 filijale i ekspoziture u Srbiji sa 2.770 zaposlenih, kao i banke u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Akcijski kapital od 335,4 miliona evra i ukupni kapital od 519,1 milion evra svrstava je u top pet banaka na tržištu Republike Srbije.
„Ideja nam je da država izlazi iz onih delatnosti gde nema potrebe da bude“, kazao je ministar finansija Siniša Mali. Da li država zaista dragovoljno želi da izađe iz vlasništva, ili pod pritiskom MMF, tek Instrumentom za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument), koji je potpisan sa Međunarodnim monetarnim fondom, objava tendera za Komercijalnu banku očekuje se do kraja juna ove godine. Ugovor sa novim strateškim partnerom za Komercijalnu banku trebalo bi da bude potpisan do kraja 2019.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić je jedan od onih koji ne kriju da je za prodaju banke. „U zemlji gde postoji korupcija, bolje je privatizovati banke. Pokazalo se da Srbija loše upravlja i preduzećima i bankama i da se banke često koriste za finansiranje privilegovanih biznismena, što dovodi do nenaplativih kredita i propasti banaka“, smatra on. Na pitanje šta misli da li je Vlada Srbije iskreno za prodaju, on kaže za „Novu ekonomiju“ da „nije siguran“ da postoji definitivna spremnost za privatizaciju Komercijalne banke, jer je država već jednom 2015. angažovala savetnika i da smo takođe imali tu obavezu prema MMF-u, ali do privatizacije nije došlo.
Nastavak teksta možete pročitati u 59. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
