Kada se priča o prodaji zahuktala, predstavnici sindikata su otišli u Ministarstvo privrede kako bi razgovarali sa nadležnima o socijalnom programu za radnike. Tom prilikom im je rečeno da luka nije od strateškog značaja i da će je postojeće rukovodstvo odvesti u stečaj. „Pa vi ste postavili to rukovodstvo, zašto ga ne promenite? Rekli su nam – ‘ne ide to tako’. I da Vlada želi da skine sve sa budžeta, iako smo rekli da nismo na teretu državi. Odgovorili su da je to program Vlade“
„Najgluplje što jedan domaćin može da uradi jeste da proda kravu koja daje najviše mleka“, kaže predsednik sindikata Luke Novi Sad Albert Klajn komentarišući prodaju ove, doskoro, jedine državne luke. Osim pitanja koliko mleka daje krava, jednako važno je i da li se domaćin ponašao domaćinski? Prema izjavama sagovornika „Nove ekonomije“, sadašnja vlast nije imala nameru da razvija luku. Štaviše, postavila je partijski menadžment za koji je kasnije zaposlenima rekla da će luku oterati u stečaj. Tako je u novosadskom pristaništu zaposleno po partijskoj osnovi 60 ljudi.
U luku nije ulagano, iako je jedan od razloga za privatizaciju „skidanje“ sa tereta budžeta. Ovom preduzeću zvaničnici su pripisali i neiskorišćene kapacitete pretovara robe, dok stručnjaci kažu da ne mogu da pretovaraju „klikere“ i da je neophodno poljoprivredu staviti na noge i napraviti plan izvoza. I uz partijsku šapu, luka nije ličila na dobro nam znane gubitaše. Ipak, država je samo čekala priliku da je preda u ruke drugom domaćinu.
A novi domaćin je arapska luka „P&O Port Dubai“ koja je u sastavu kompanije DP World, čiji je prihod prošle godine bio 5,6 milijardi dolara. „P&O Port Dubai“ se, kako je navedeno na njihovom sajtu, skoro dva veka bavi lučkom delatnošću, specijalizovana je za upravljanje malim lukama, između ostalog i u Istočnoj Evropi, a posebno sa vladama sa kojima Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) imaju strateške odnose. Nakon strateških veza Srbije i UEA u Beogradu na vodi, PKB, Er Srbiji i prodaje vojvođanske zemlje, postavlja se pitanje da li je slučajnost to što je novosadska luka otplovila u ovu bliskoistočnu državu. „Očigledno je da postoje specijalni odnosi sa UAE koji najviše učestvuju u privatizacijama, ili će biti da mi nismo više interesantni zapadnim zemljama“, kaže Dragan Ilić, profesor ekonomije Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK).
„P&O Port Dubai“ kupila je Luku Novi Sad za osam miliona evra, iako je procenjena i početna cena bila 16 miliona evra. Čini se da je novi vlasnik mudro čekao da se cena prepolovi nakon dva tendera i nekoliko izmena. Naruku mu je išla i činjenica da je od 12 zainteresovanih, na kraju samo njegova ponuda stigla na adresu Ministarstva privrede. Izvor iz uprave luke koji je želeo da ostane anoniman kaže da je cifra od osam miliona evra „realna u odnosu na tržište i u odnosu na ono šta se prodalo“. Prodata je suprastruktura (poslovne zgrade, skladišta, silosi, kranovi, dizalice) i posao luke, a zemljište i lučke saobraćajnice ostale su u vlasništvu države. Naš izvor dodaje da je novosadska luka jedina po tom principu privatizovana, jer zemljište nije bilo predmet prodaje.
Uprava koja luku vodi u stečaj
Sagovornici „Nove ekonomije“ kažu da je politika ušla u luku 2013. godine nakon promene rukovodstva i da je umesto profesionalnog menadžmenta, u fotelju seo partijski. Tako ni ovo državno preduzeće nije ostalo imuno na partijsko zapošljavanje kada je sa 90 zaposlenih pre 2013. godine došlo do 150. Izvor iz uprave luke kaže da neki od zaposlenih po partijskoj osnovi i ne dolaze na posao, jer nemaju zaduženja. Stoga, dodaje naš izvor, veruje da će novi vlasnik smanjiti broj zaposlenih iako socijalni program predviđa ostanak svih radnika tri godine bez ikakvih promena. „Mislim da će oni koji su partijski zaposleni sami da odu iz firme, jer šta im znači da ostanu kad će gazda u roku od mesec ili dva da im da otkaz nakon zadatka koji neće znati da urade. Kad dođe privatnik, mislim da će napraviti anketu da li ima zainteresovanih za odlazak i ponudiće otpremninu, čak možda i višu nego što zakon predviđa, jer mu je to isplativije. Osim toga, starosna struktura u luci je takva da će neki otići u penziju“, smatra naš sagovornik.
Predsednik sindikata luke Albert Klajn smatra da novo rukovodstvo od 2013. godine nije ni došlo da obnovi luku, nego da održi kakvo-takvo stanje dok se ne proda. Poredeći staru i novu upravu, kaže da je stara bila transparentnija. „Prethodni direktor Milivojević je potekao iz našeg preduzeća i ponašao se kao domaćin, razgovarao sa radnicima, sve je bilo transparentno. Od 2013. jedan od prvih dokumenata koji smo dobili bio je u vezi sa tim da ne smemo ništa da pričamo van preduzeća, da ne komentarišemo poslovanje.“
Kada se priča o prodaji zahuktala, Klajn je sa kolegama otišao u Ministarstvo privrede kako bi razgovarao sa nadležnima o socijalnom programu za radnike. Tom prilikom pomoćnik ministra privrede Dragan Ugrčić im je rekao da luka nije od strateškog značaja i da će je postojeće rukovodstvo odvesti u stečaj. „Pa vi ste postavili to rukovodstvo, zašto ga ne promenite? Rekli su mi ‘ne ide to tako’. I rekli su da Vlada želi da skine sve sa budžeta, iako smo rekli da nismo na teretu državi. Odgovorili su da je to program Vlade.“
Priča o prodaji novosadske luke stara je više od jednu deceniju. Pokušali su da je udome između ostalih i Mlađan Dinkić i Milutin Mrkonjić. Bivši dugogodišnji direktor Milenko Milivojević bio je protiv prodaje i 2008. godine slao je pisma na više adresa kako bi privatizacija bila obustavljena. „Luka je opšte dobro. Šta je država ako resurse kao što su voda i zemlja da nekom drugom. Privatnik jedino želi profit, a luku treba razvijati. Nemate nijednu ozbiljnu luku u Evropi koja je privatna.“ Ipak, nakon dolaska novog rukovodstva kaže, za „Novu ekonomiju“, „bolje i da se proda, nego da bude u partijskim rukama“, kaže Milivojević.
Nastavak teksta možete pročitati u 61. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
