Digitalni agronomi

Ljudi ne razumeju vrednost podataka koje imaju u
voćnjaku i da na osnovu njih mogu da donesu bolju odluku za svoje jabuke nego
na osnovu svezaka sa planovima radova od pre 20 godina.

David Blaževski i Mihajlo Milenković nikad se
nisu bavili poljoprivredom, ali znaju dosta o proizvodnji jabuka, i u regionu i
u svetu. Njihov startap Fresh Agriculture Technologies koji su napravili u
januaru 2018. razvio je MapMyApple. To je mobilna softverska aplikacija koja
malim i srednjim proizvođačima jabuka pomaže da povećaju prinose, optimizuju
troškove i vode evidenciju o svojim radovima u polju. Mihajlo (na slici sa
naočarima) je iz Niša. Ima još jedan ispit na Mašinskom fakultetu. U njegovom
CV-u piše: U Lisabonu radio u startap akceleratoru,  u Ženšenu stipendista u Google kampu za
inovacije. Pre nego što je sa Davidom napravio startap, učestvovao je u programu
Mladi lideri Delta holdinga. David je poreklom iz Skoplja. Završio je Fakultet
FEFA.  Radno iskustvo: Strawberry Energy,
Telenor banka… Dao otkaz u British American Tobacco (BAT) u Rumuniji, na poziciji
menadžera  za tri fabrike u JIE, i
posvetio se startapu. U njihovom timu su i ekonomista Jovana Đorđić, Stefan
Manja koji je završio Poljoprivredni fakultet 
i IT,  i usput podigao svoj zasad
jabuka, programeri Vuk Ivanović i Miloš Zinaić. Tu su i konsultanti agronomi i
nadzorni odbor.

Kako ste napravili startap?

David: Ideja je, kao kod većine startapa, nastala
bukvalno u kafiću. Deda našeg druga ima voćnjak i njegova večna dilema je: „Agronom
je skup, ne znam čime i kad treba da prskam“. Onda krenete da istražujete iz
znatiželje. Prateći veštačku inteligenciju i startape, uvideli smo da se dosta
toga automatizuje da bi se skratio proces. 
Naša inovacija je procesna inovacija koja pomaže malim i srednjim proizvođačima
jabuka. To znanje koje fali malim proizvođačima, dajemo na telefonu, u svakom
trenutku, i jeftiniji smo jer je izlazak agronoma na teren 90 evra.

Zanima me vaš odnos prema riziku i promeni jer ste iz komotne pozicije
zakoračili u neizvesno.

Mihajlo:  Meni
je bilo lakše da sve napustim jer sam već bio u startapu. Nije nam teško palo,
hteli smo sami da stvorimo nešto, to nas je oduvek vuklo.

David: Ja sam dao otkaz u BAT-u u Rumuniji, iako
mi je karijera bila zagarantovana u narednih 10 godina. Imao sam ponudu za
Englesku, spremnu vizu i radnu dozvolu.

Šta su vam rekli roditelji i prijatelji?

Mihajlo: Njegova majka je plakala (smeh).

David: Kad sam došao kući iz Bukurešta za vikend,
rekao sam da dajem otkaz. Ljudi vam kažu: „Vi niste normalni“. Što biste davali
otkaz u multinacionalnoj kompaniji gde ne brinete kad će plata, i ulazite u
poljoprivredu koja ima potencijal, ali neiskorišćen. Taj rizik nije bilo lako
prihvatiti. Ali, oduvek sam hteo startap i da radim nešto oko novih tehnologija.

Zašto ste izabrali jabuke?

David: Jabuke jer su najrasprostranjenije, ima
puno dostupnog znanja i naučnih radova o jabukama. Primena tehnologija u
jabukama nije tako kompleksna kao kod drugog voća.  

Postoji i evidentan jaz u prinosima: 20 tona po
hektaru kod malih jabukara, prema 70 tona na velikim plantažama. To je potencijalno
20.000 dolara po hektaru godišnjeg prihoda malog jabukara da je primenjivao potrebne
agrotehničke mere (đubrenje, navodnjavanje, prskanje).

Srbija je u Evropi šesta po proizvodnji jabuka. Nismo
loši, imamo najmoderniju tehnologiju u smislu uzgajanja jabuka i agronome koji
koriste svetska znanja. Srbija je znatno bolja nego što je bila pre 10 godina.
Tu smo videli priliku za nas. Sa svim promenama zemljišta i klime vrlo je teško
malom jabukaru da ima znanje kako da se odnosi prema svim tim promenama. Mi
pratimo trend smart farminga i pomažemo proizvođačima da donose dobre odluke na
odnosu podataka iz njihovih voćnjaka.

Zašto vam poslovna politika nije „bolje prvi u svom selu“, već
gledate više ka američkom tržištu?

Mihajlo: I dalje naše kampanja gađa Srbiju i Severnu
Makedoniju, imamo korisnike u Mađarskoj i Hrvatskoj, dakle nije da nam nije
važno ovo tržište. Ali, imamo dosta prepreka na srpskom tržištu. Problem sa kojim
se suočavamo je tehnološka pismenost. Zatim, postoji pitanje poverenja u
aplikaciju. Teško je ubediti voćare da prate ažurirane planove preko telefona, jer
više veruju agronomu uživo. Sa druge strane, oni koriste planove agronoma  zapisane u svesku, koji su možda i generički, ali
i dalje više veruju tome samo zato što je neko došao u voćnjak jednom mesečno. Druga
prepreka je niska tržišna cena jabuka.  Puno
ljudi kaže: „Ja krčim voćnjak, neću više da se bavim time.“

David: Doći do ljudi koji gaje jabuke u Srbiji
nije baš lako. Kao svaki startap, šaljete svaki dan mejlove. Tako smo došli do US
Apple Assocition, to je najveća asocijacija sa 7.500 malih i srednjih jabukara.
Oni su otvoreno rekli: „Nama treba ovakav proizvod“, i vi automatski dobijate
kanal za ulazak na tržište, koji ovde u Srbiji nemamo. U Srbiji je makar osnovana
asocijacija, u Makedoniji nema ni asocijacije. Takođe, sad ide zima u Srbiji,
pa naš biznis ide na južnu poluloptu, u Australiju. Startap je upravo to,
koliko prilika ste iskoristili, a koje ste propustili.

Ne možemo da grešimo dušu, u Srbiji imamo dobar
odaziv. Na primer, intervjuisali smo naše korisnike i shvatili smo da im je najveći
problem zaštita voća.  Pustili smo beta
test aplikaciju u kampanju na Fejsbuku: slikate jabuku i list, aplikacija
prepoznaje bolest, i dobijete nazad informaciju koja je bolest i preporuku šta
dalje. FB je kanal koji „radi“ u Srbiji da dođete do jabukara. Ljudi su se
prijavili, ostavili podatke da hoće da probaju takav proizvod, njih 200. Ne
zanemarujemo Srbiju tek tako.

Mihajlo: Okrenuti smo Americi ne samo zato što je
veće tržište, već Amerika kasni za Srbijom 10 godina u modernizaciji zasada. Moderan,
aktuelni način uzgoja jabuka je stigao u Srbiju iz Italije početkom 2000-ih. Jabuka
u modernom uzgoju izgleda više kao žbun nego kao veliko drvo, i onda je lakše
za zaštitu, uzgoj i branje, dakle troškovi su niži.

Sa druge strane, u Americi i dalje imaju ogromna
stabla i kod njih tek stiže moderan način uzgoja. Dakle, bićemo prvi i ponudićemo
im nešto što smo već probali da radi na zasadima u Evropi.

Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju