Naučnici upozoravaju da je uzrok „pucanja termometra“ u povećanoj koncentraciji gasova sa efektom
staklene bašte koji destabilizuje klimu brže nego što su njihova istraživanja
govorila. Slike ubrzanog otapanja ledenih grebena na Antarktiku to
nedvosmisleno potvrđuju. A u budućnosti
sledi nestanak koralnih grebena, iseljavanje
miliona ljudi usled podizanja nivoa mora, pad prinosa u poljoprivredi…
Šesnaestogodišnja Šveđanka Greta Tunberg je u
avgustu prošle godine odlučila da jednog petka ne ode u školu, već da sedne
ispred parlamenta. U rukama je držala kartonski transparent na kojem je rukom
napisano „Školski štrajk za klimu“. Tog dana bila je sama, a već sledećeg petka
pridružilo joj se još nekoliko drugova.
Vest iz Stokholma ubrzo je obišla svet. Njeni
vršnjaci su je ozbiljno shvatili i proletos je njih oko dva miliona iz 150
zemalja sveta, u više od hiljadu najvećih gradova, odlučilo da izađe na ulicu i
glasno traži akciju za zaustavljanje globalnog otopljavanja. „Petak za
budućnost“ je postao planetarni ustanak učenika za zaustavljanje promena klime.
„Školovanje nema smisla ako nema budućnosti“,
upozorila je ova tinejdžerka, smatrajući da donosioci odluka treba da reaguju
hitno. Njima se obratila na samitu UN-a o klimi u Poljskoj, na
Svetskom ekonomskom forumu u
Davosu, u Švajcarskoj, kao i Evropskom parlamentu. Vrlo pažljivo su je slušali
i poslanici u nekoliko evropskih nacionalnih skupština, u Austriji, Velikoj
Britaniji, Francuskoj.
Ukazala im je na naučne dokaze i upozorenja koja
govore o ubrzanom i pojačanom efektu staklene bašte. Pre svega je reč o
prekomernoj emisiji ugljen-dioksida, pogubnoj za atmosferski omotač koji štiti
prirodne klimatske uslove za život na Zemlji.
„Naša kuća
je zapaljena. Želim da osetite strah kao što ga ja osećam. Svaki dan. Želim da
paničite i da delujete“, tim rečima se u januaru Greta Tunberg obratila
finansijskoj eliti u Davosu. Rekla je da još ima vremena „da homo sapijens reši
najveći izazov pred kojim se ova vrsta našla“. Prema njenim rečima, imamo manje
od dve godine pre nego što dođemo u situaciju da greške više ne mogu da se
isprave.
„Ili ćemo sprečiti da temperatura poraste više od
1,5 stepeni Celzijusa, ili ne. Ili izbegavamo lančanu reakciju uništavanja
ekosistema, ili ne. To je crno ili belo. Sada svi imamo izbor: možemo stvoriti
transformišuću reakciju, ili nastaviti sa poslovanjem kao i obično i propasti“,
upozorila je poslovne ljude mirnim, ali otrežnjujućim glasom mlada
aktivistkinja.
Ona se pozvala na poslednji izveštaj IPCC,
međuvladinog tela Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koji je planetarno upalio crvene lampice. Podaci govore da
bi čak i zagrevanje od 1,5 stepeni moglo da bude katastrofalno, ali da je
nemoguće izbeći ono što nas čeka jer bi to bio civilizacijski „prevrat bez
presedana“.
Naime, da bi zagrevanje ostalo
ispod dva stepena, globalna emisija ugljen-dioksida (oko 40 milijardi tona
godišnje) do 2030. trebalo bi da bude prepolovljena, a do 2050. da praktično
nestane. To znači u narednih nekoliko godina promenu tehnologije proizvodnje
takoreći svega postojećeg: u industriji, infrastrukturi, poljoprivredi,
saobraćaju… Svet bez CO2!
Da li su ljudi spremni da se
odreknu svojih gedžeta, automobila i svih drugih civilizacijskih udobnosti? Da
li uopšte imaju svest da je to pitanje zamene za kiseonik? U ovom trenutku, sve
to izgleda kao naučna fantastika. I zato o tome govori Greta Tunberg, podižući
glas generacije koja je u strahu da će ostati bez budućnosti.
Mladi koji stasavaju, bez realne
moći da promene svet u kome žive, obraćaju se onima koji drže ključeve
opstanka. A oni kažu postoje prototipovi uređaja bez ugljen-dioksida, ali je
njihova proizvodnja u ovom trenutku skupa.
Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
