Akademiji nije bilo pravo što je Žan-Pol Sartr odbio nagradu, kao što je odbijao sva priznanja u svoj egzistenciji i nije im godilo što je Bob Dilan odugovlačio sa odlukom da prihvati zlatnu medalju. Filozof Žan-Pol Sartr je ostao tvrdo dosledan, a pesnik Dilan popustio
Draž mnogih obilazaka znamenitosti je u tome što po pravilu nikada nisu jednoznačni i nikada zapravo pouzdano ne znaš gde će put da te odvede. Ideš, pa kako ispadne, pustiš da te vodi neki unutrašnji svrab, nazovimo ga radoznalost, a možda intuicija progovara, ali nije važno, važno je da se neprestano domišljato pomeraš i nešto saznaješ. Sedeli smo da odmorimo otežale noge u kafiću na Velikom trgu (Stortorget) u Stokholmu, ispostaviće se smeštenom u prizemlju zgrade iz 17. veka. Prijatelj Šveđanin reče kako su „levo od nas“ Švedska akademija i Muzej Nobelove nagrade. Zgrada nekadašnje Berze, od 2001. posluje kao Muzej Nobelove nagrade, a ta palata u francuskom rokoko stilu dom je i Švedske akademije i Nobelove biblioteke. Kakav neočekivani izazov.
Uletela sam u pravi čas, u centralnom holu upravo je počinjala polučasovna tura sa vodičem, budućim lekarom Feliksom Rozenom. Ukratko je podsetio gde smo i ko je Alfred Nobel i da je nagrada sa njegovim imenom ustanovljena 1901. godine, da se dodeljuje za oblast medicine/psihologije, hemije, fizike, ekonomije, za književnost i mir. Nastojiš da zapamtiš, zabeležiš, fotografišeš što više, pa da onda ležerno raspredaš nagomilani materijal. Od viška glava ne boli ili zaboli kad enormnu količinu informacija moraš da svedeš na razumnu meru. Feliks se pohvalio da studira na prestižnom državnom Karolinska institutu čijih 50 profesora odlučuje o svakom budućem vlasniku Nobela za medicinu odnosno psihologiju.
U suštini, reč je o nevelikom prostoru, tesnom da primi sve genijalce i njihove bagaže i tretira ih sa naglašenim respektom. Sva je prilika, preseliće se jednog lepog dana u neki soliter, ali da ne brzam. U Muzeju se nalazi galerija za povremene izložbe, soba Alfreda Nobela, tvorca dinamita, staklene vitrine sa predmetima laureata koje su lično donirali ili su ih poklonile njihove fondacije ili članovi familije, prodavnica suvenira i bistro Nobel u kojem služe i Nobelov sladoled, a atrakcija su stolice odnosno donje stranice stolica u kafeu sa autogramima nobelovaca koji su sedeli na njima. Zadnji deo sebe u istu mat crnu drvenu sedežnicu sa nekoliko godina razmaka spustili su mjanmarska premijerka Ang San Su Ći i američki predsednik Barak Obama, na stolici do njihove sedeo je Kazuo Išiguro…U centralnom holu po šinama fiksiranim za plafon teče reka fotografija. U krug se vrte portreti svih dobitnika Nobela. Ne čekajte na svog favorita, ko zna kad će se pojaviti, fotografije idu nasumice, ne po godinama ili oblastima“, prosvetlio nas je vodič. I ubacio malo statistike, razonode radi: od 1901. do 2017. godine nagradu su dobila 844 muškarca i 48 žena. U istom periodu priznanja su dodeljena 585 puta, a primilo ih je 923 ljudi i organizacija. Kako su ih neki zaslužili više nego jednom, to kad se u prevede u brojke dobijamo 982 osobe.
Akademiji nije bilo pravo što je Žan-Pol Sartr odbio nagradu, kao što je odbijao sva priznanja u svojoj egzistenciji i nije im godilo što je Bob Dilan odugovlačio sa odlukom da prihvati zlatnu medalju. Filozof Žan-Pol Sartr je ostao tvrdo dosledan, a pesnik Dilan popustio, ovog leta tražila se karta više za njegove koncerte u Stokholmu i Geteborgu. Marija Kiri prva je osvajačica dvostrukog Nobela, i za fiziku i hemiju (1903), a ujedno i prva žena nobelovka, pričao je Feliks.
Provokativne su staklene vitrine sa intimnim sitnicama koje pažljivom i radoznalom posetiocu pričaju priče o njihovim vlasnicima i raspaljuju maštu. Može neko vešt sa rečima o tim probranim detaljima da napiše pripovetku, sastavi pesmu, izvede neki pozorišni komad, što da ne.
Prišla sam vodiču da razmenimo reč, dve, da iščačkam još neku intrigu za buduću rubriku, a muški glas iz gomile duhovito je pitao „da li to urgiram sebi za Nobela“ i svi su počeli da se smeju, a ja sam odgovorila „O, da, hvatam vezu na vreme“, pa su se još više smejali.
Iskreno, skučen je prostor za takve intelektualne gromade, u vitrine pakuju i po više artefakata, stisnu ih kao sardine, a nove količine intimnih predmeta tek dolaze, sa svakom novom godinom i novim srećnim dobitnicima, ali ne smeta jer „izloške“ prate kratke legende. Među nama budi rečeno, često su zabeleške o eksponatima zanimljivije od samih predmeta, pa može čovek da se pita da li su priče istinite ili fikcija, ali magija u svakom slučaju ostaje, a ti postaješ dobrovoljni sledbenik tih nobelovskih znakova pored puta. Evo, na primer…
Nastavak teksta možete pročitati u 65. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
