Na prvoj akciji je bilo petoro ljudi, a prolaznici su dovikivali razne gluposti. Nismo obraćali pažnju, ali nije nam ni bilo svejedno. Stanje u društvu je bilo takvo da se nije imalo poverenja da neko stvarno radi nešto za viši cilj, samo radi lične satisfakcije. Ipak, upornošću, radom i trudom, postigli smo da sada na akcije dolazi po 50 ili čak do 100 ljudi jako motivisanih da menjaju svoje okruženje i da njihova deca rastu svesnija i pažljivija
Po struci japanolog i yoga instruktor, a zaposlena u IT kompaniji, Dragana Katić je ipak većinu svog slobodnog vremena posvetila akciji čišćenja grada. Ideju o organizaciji „Trash Hero Beograd“ je sprovela u delo zajedno sa programerom Borisom Nikolićem i uspeva da okupi sve veći broj volontera posvećenih proširivanju ekološke svesti građana i konkretnim akcijama u kojima dobrovoljno čiste otpad u svojim sredinama. Beogradski ogranak međunarodne organizacije Trash Hero akcije sprovodi skoro svake nedelje, nastojeći da očisti različite delove grada, za koje se često ne bi na prvi pogled ni reklo da su toliko zagađeni, a „heroji“ sakupe i po tonu otpada.
Šta je Trash Hero ovde, a šta u inostranstvu?
Trash Hero je globalni pokret koji ima za cilj da kroz akcije čišćenja sprovodi jednu vrstu neformalne edukacije o smanjenju količina otpada koje ostaju za nama i o održivim ekološkim rešenjima. Pokret involvira volontere i na zabavan način poziva ljude na ličnu odgovornost. Mislim da je ovo veoma važno jer je narod izgubio osećaj da išta može da se promeni i stav da mi sami možemo da preuzmemo odgovornost da menjamo svoju okolinu je izuzetno motivišući i vraća osećaj dostojanstva i moći.
Kako ste uopšte došli na ideju da pokrenete takvu akciju kod nas?
Obično kažem – pa, neko je morao nešto da uradi. Primećujem da dosta ljudi smatra da za sve treba da postoji neka nadležna institucija, što bi građane trebalo da oslobodi svake odgovornosti, ali ipak i u mnogo razvijenijim zemljama, čije institucije rade besprekorno, ima mnogo više građanskih inicijativa i ljudi su ponosni da brinu o svojoj okolini.
Plan je bio da se okupimo i počnemo sa čišćenjem parka ili šume, ali smo u međuvremenu istraživali i saznali da postoji globalna volonterska organizacija Trash Hero. Njihov moto je: Mi čistimo, mi edukujemo, mi menjamo. To je upravo ono što i nas pokreće! Organizacija je osnovana u Tajlandu i sada u Aziji broji stotine opština. Pozvali smo osnivače, Romana i Jana, i izrazili želju da pokrenemo Trash Hero u Srbiji. Zatim su nam se pridružili i Kraljevo i Ruski Krstur, a zatim i Pančevo, Vrnjačka Banja, Loznica, Begeč i mnogi drugi.
S obzirom na to da imate svakodnevni posao i pored toga se bavite i jogom i još mnogo čim, kako uspevate da se organizujete i nađete vremena za sve?
Dani su mi prilično popunjeni, ali me stvari kojima se bavim ispunjavaju, pa to ne doživljavam kao problem. Kada je aktivizam u pitanju, smatram da je važno da aktivisti budu profesionalno ispunjeni, kako im ekologija ne bi postala posao. Čini mi se da kada ekologija postane posao, onda ljudi rade stvari za platu, a ne iz ličnog ubeđenja, pa se tako često moralni kodeks dovodi u pitanje.
Kako su ljudi nekada reagovali na Trash Hero, a kako reaguju sada?
Kad smo tek počeli bilo je čudno, svaki početak je težak. Na prvoj akciji je bilo petoro ljudi, a prolaznici su dovikivali razne gluposti. Nismo obraćali pažnju, ali nije nam ni bilo svejedno. Smatrali smo da se važnost takvih dela razume sama po sebi, ali je stanje u društvu bilo takvo da se nije imalo poverenja da neko stvarno radi nešto za viši cilj samo radi lične satisfakcije. Ipak, upornošću, radom i trudom, postigli smo da sada na akcije dolazi po 50 ili čak do 100 ljudi jako motivisanih da menjaju svoje okruženje i da njihova deca rastu svesnija i pažljivija. Na akcije dolaze sjajni ljudi, pa svi koji dođu prvi put odmah osete radost i ponos koji vladaju i nastave da dolaze na sve sledeće događaje. Na Mixer konferenciji smo dobili feedback da smo građanska inicijativa koja radi baš ono što bi građanska inicijativa i trebalo da radi, bez udvaranja sponzorima i bez političke konotacije. Dobili smo i nagradu „Zeleni list“, a od magazina Sensa smo dobili nagradu za aktivizam. Mislim da je tako pozitivan niz reakcija delom i proizvod toga što se trudimo da ne ukazujemo samo na probleme, nego i na rešenja. Na našim stranicama ne delimo slike đubreta i ekoloških katastrofa, jer smatramo da je upravo takva aktivnost na društvenim mrežama dovela do tzv. „trashblindness“, jedne vrste slepila za otpad, jer smo se navikli na slike otpada, tako da ga lako zanemarimo. Ljudi imaju osećaj da kada podele neki ekološki angažovan sadržaj na svojim profilima, kao da su već nešto uradili da to promene i tu se aktivnost završava, pa sada imamo veoma mnogo kritičara svega, a malo onih koji nešto rade. Kod nas ljudi prepoznaju to da želimo da delujemo, a ne da ukazujemo ko šta ne radi ispravno i dobro, prepoznaju dobru volju i entuzijazam i žele da budu deo promene.
Nastavak teksta možete pročitati u 67. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
