Potisnuta osnovna nadležnost Ustavnog suda
Slobodan Beljanski, advokat i potpredsednik Centra za pravosudna istraživanja CEPRIS
Prema podacima s početka ove godine, pred Evropskim sudom se nalazilo oko 1.900 predstavki protiv Srbije. U periodu od prethodnih pet godina Ustavni sud je odbio, odbacio ili na drugi nemeritoran način otklonio preko 40.000 ustavnih žalbi
Broj ustavnih žalbi koje građani podnose Ustavnom sudu Srbije, u nameri da zaštite svoja prava, raste iz godine u godinu ali, s druge strane, broj žalbi koje Ustavni sud usvoji i ustanovi povređena prava građana – upadljivo opada. Istovremeno, osnovna nadležnost Ustavnog suda, ocena ustavnosti i zakonitosti, potisnuta je u drugi plan i gotovo neprimetna u praksi Suda.
Ovo je deo zaključaka studije Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) „Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti – stanje i perspektive“, koju su izradili profesori ustavnog prava i istaknuti pravnici, članovi ovog strukovnog udruženja, analizirajući rad ovog Suda od 2014. do 2018. godine.
Ustavna žalba je najčešća pravna forma kojom se građani i institucije obraćaju Ustavnom sudu i ona, u proseku, čini 95% svih predmeta ovog tela. Ipak, više od četiri petine tih predmeta, a u 2018. godini to je čak devet desetina, Ustavni sud odbacuje, tj ne uzima dalje u razmatranje i odlučivanje, čime je ona postala nedelotvorno pravno sredstvo, kaže se u ovoj analizi.
Advokat Slobodan Beljanski, potpredsednik CEPRIS-a, koji je, u okviru ove studije analizirao odnos Ustavnog suda i sudske vlasti, objašnjava da je ustavna žalba i poslednje pravno sredstvo u nacionalnom zakonodavstvu i uslov da se podnosilac žalbe obrati Evropskom sudu za ljudska prava.
Nastavak teksta možete pročitati u 67. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
