Strateško investiranje u oporavak

Dalekosežne posledice krize mogu se ublažiti strateškim investiranjem u oporavak, pre svega u MSP, preduzeća sa srednjom tržišnom kapitacijalizom i mikrokompanije. EIB-ov paket pomoći za privredu zajedno sa postojećim kreditnim linijama mogao bi da se iskoristi za ubrizgavanje kapitala na tržište zarad podrške u očuvanju radnih mesta i biznisa, pogotovo za sektore koji su pretrpeli najveće gubitke, kaže u ekskluzivnom intervjuu za „Novu ekonomiju“ Dario Skanapijeko, potpredsednik EIB

EU će ove godine biti značajno pogođena ekonomskom krizom. Prolećna prognoza Evropske komisije predviđa pad BDP-a od 7,4%. Kakav će biti fiskalni odgovor EU i koja je uloga Evropske investicione banke u tome?

Naša uloga, kao najveće multilateralne finansijske institucije i banke EU, biće u tome da nastavimo sa analizom potreba i zahteva tržišta svake zemlje pojedinačno, kako bismo u skladu sa tim obezbedili potrebne finansije. Na ovaj način, EIB doprinosi ekonomskom i socijalnom oporavku svih zemalja u kojima posluje, što podrazumeva EU i preko 100 zemalja izvan EU. U periodu posle pandemije, nastojaćemo da obezbedimo pravovremena sredstva za zdravstveni i privredni sektor koji su najpogođeniji krizom, kako bi podmirili najurgentnije potrebe. U te svrhe pripremili smo prvi paket finansijske pomoći za zemlje EU i nastavićemo da ga povećavamo kako bismo raspodelili 200 milijardi evra za podršku realnoj ekonomiji, pre svega malim i srednjim preduzećima. Za preko 100 zemalja van EU obezbedili smo 5,2 milijarde evra, u okviru kojih je 1,7 milijardi evra predviđeno za Zapadni Balkan, kao paket hitne pomoći u borbi protiv posledica pandemije kovida-19.

Kako vidite ekonomski oporavak EU? Optimisti to vide u obliku slova V, ali manje optimistični to vide kao U ili čak W.

Ekonomski razvoj zemalja EU neće se odvijati istim intenzitetom u svim regionima. Zavisiće od brzine kojom će uspeti da izađu iz pandemije i počnu sa oživljavanjem ekonomije. Na primer, neke zemlje su se oslanjale na turizam koji je imao najveći udeo u nacionalnom BDP-a, a ovaj sektor je doživeo najozbiljniji udar tokom krize i nakon nje. Kod ovakvih slučajeva, EIB će takođe pomoći i već sada je namenio 600 miliona evra samo za privatni sektor. Obnova poslovanja, očuvanje radnih mesta i sposobnosti kompanija da apliciraju za nove investicije u budućnosti biće neki od glavnih prioriteta na putu ekonomskog oporavka. 

Evropska investiciona banka pruža veliki doprinosi finansijskoj podršci EU vrednoj 3,3 milijarde evra namenjenoj postpandemijskom oporavku Zapadnog Balkana. Da li možete da nam kažete nešto više o tom programu?

Ova finansijska podrška je rezultat zajedničkih napora EU i Evropske investicione banke, što pokazuje našu čvrstu posvećenost partnerskim zemljama Zapadanog Balkana u vreme ovih izazova bez presedana.  EIB učestvuje sa 1,7 milijardi evra u ovom finansijsku programu koji je usmeren u dva ključna sektora – zdravstveni i sektor malih i srednjih preduzeća. 

Pored ubrzane pomoći za rešavanje najurgentnijih problema izazvanih krizom, EIB će podržati partnerske zemlje na putu njihovog dugoročnog oporavka. Želja nam je da strateškim investicijama u zdravstvo i lokalne privrede osnažimo ove sektore kako bi daleko spremnije dočekali potencijalne nove krize. Podržaćemo ulaganje u modernizaciju i obnovu zdravstvene infrastrukture i time doprineti kvalitetnijoj medicinskoj nezi dostupnoj svima i povećanoj otpornosti prema budućim zdravstvenim krizama. Za dugoročni oporavak zemalja Zapadanog Balkana EIB je pripremio portfolio projekata u ukupnoj vrednosti od 2,3 milijarde evra i njihova realizacija bi mogla da se očekuje u narednom periodu.

Nastavak teksta možete pročitati u 72. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.