Agilnost i digitalizacija ključ za rast nakon pandemije
Šta poznati ekonomisti predviđaju za 2021. godinu
Kao i globalna, tako su i nacionalne privrede širom sveta bile na velikim iskušenjima od početka krize COVID-19. Ranije predviđeni tempo rasta je naglo zaustavljen krajem I kvartala i, zavisno od zemlje, prenosio se tokom cele 2020, a u dobrom delu sveta preneće se i na 2021. sa neizvesnim izgledima kada će se koja zemlja vratiti na nivo BDP-a iz 2019.
U tim procesima ključno je bilo ublažiti snažne recesione efekte. Dominantna reakcija država na početku bila je primena veoma ekspanzivne monetarne politike, kako bi se ubrizgala likvidnost u finansijski sistem i sprečila nelikvidnost po svaku cenu. Iza toga su sledile mere fiskalne politike čiji je osnovni cilj bio da se održi nivo privredne aktivnosti i spreči nagli rast nezaposlenosti.
Od brzine kojom se ušlo u mere monetarne politike i koliki je bio razmak od monetarnih infuzija do fiskalnih stimulansa, zavisio je i ostvareni rezultat u prvoj fazi krize. Zemlje koje su brzo obavile ove operacije i pri tome u fiskalnom delu stavile naglasak na unapređenje zdravstvenog sistema i održavanje nivoa zaposlenosti, ostvarile su najbolje rezultate.
U toj grupi zemalja koje su brzo reagovale i koje sa najmanjim padom BDP izlaze iz 2020. bila je i Srbija. Sasvim je izvesno da se po tom kriterijumu Srbija nalazi u evropskom vrhu.
Prema oktobarskim projekcijama MMF-a, globalni pad svetske privrede u 2020. biće -4,4%, što je bolji rezultat od ranijih projekcija, sa izgledima da se u 2021. obezbedi rast od 5,2%. Srbija je u II kvartalu ostvarila oštar pad od -6,4% (koji je bio blaži od prognoziranih -8%) koji je ublažen u III kvartalu (-1,4%). To će omogućiti Srbiji da uz skromni pad od oko 1% u ovoj godini uđe u 2021. sa dobrim izgledima da dostigne nivo iz 2019. već u prvoj polovini godine, mnogo pre drugih zemalja.
Efekti krize COVID-19 na kratak rok su već vidljivi sa svim promenama koje su dogodile od zdravstva, preko privrede, do obrazovanja i niza drugih segmenata društva. Shvatili smo relativno brzo da su promene duboke i da povratka na staro nema.
Kada se radi o dugoročnim efektima, ovo je bila snažna opomena da je neophodno da se sprovedu duboke promene. Zdravstvo nas je opomenulo da je zdravlje blago koje se mora negovati, ali da su za to potrebne i zdravstvene institucije i medicinsko osoblje. Obrazovanje je takođe jedan od segmenata koji nas je upozorio na svoj značaj. I sve se to događa u uslovima IV industrijske revolucije i digitalizacije, koji pred privredu postavljaju potpuno nove izazove i otvaraju niz paradigmi. U tom smislu je i za Srbiju ovo ogroman izazov na koji treba odgovoriti iz dugoročne perspektive. Započet proces unapređenja zdravstvenog sistema, obrazovnog sistema i digitalizacija su imperativi koji su bili važni i pre krize COVID-19, a biće još značajniji u postkovid periodu. Posebno značajan proces je vezan za unapređenje zaštite čovekove okoline i zaštite prirode i obezbeđivanja čistog vazduha i vode.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs