Preduzetnici se žale: Nove fiskalne kase pet puta skuplje

Nove fiskalne kase u proseku su skuplje i do pet puta na mesečnom nivou od prethodnih uprkos najavi ministra finansija Siniše Malog, da će novi sistem fiskalizacije biti potpuno besplatan, ocenili su predstavnici dva strukovna udruženja Računovodstvene komore Srbije i Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije na skupu ispred Ministarstva finansija.

Ova dva Udruženja podnela su Zahtev Ministarstvu finansija za odlaganje Zakona o e fiskalizaciji i Zakona o e fakturama.

„Ponovo se obraćamo Ministarstvu sa zahtevom da se Zakon o fiskalizaciji i Zakon o e fakturama odlože i redefinišu na način koji će rešiti mnogobrojne probleme na koje smo ukazivali, a sa kojima se privrednici sad svakodnevno susreću u praksi, zbog čega su izloženi ogromnoj pravnoj nesigurnosti u radu“, poručili su predstvanici ovih udruženja. 

Problemi su mnogobrojni, žale se preduzetnici. Pre svega, što se nameću novi administrativni i finansijski namet legalno registrovanim preduzećima, u vreme kad mnogi još nisu izašli iz krize izazvane pandemijom.

Zatim što je novi sistem fiskalizacije skuplji i do pet puta na mesečnom nivou od prethodnog uprkos najavi ministra finansija da će biti potpuno besplatan. U prethodnim dopisima i razgovorima smo Udruženja su predložila da softver bude u vlasništvu Poreske uprave i dostupan svima potpuno besplatno.

Problem je, takođe, što nedostaju nove fiskalne kase na tržištu, zbog čega su mnogi koji su kase poručili, ali nisu im još isporučene primorani da rade na starim kasama, usled čega, kako ističu, ne dolazi do utaje poreza ili da ne rade uopšte i zbog toga se smanjuje privredna aktivnost što će rezultirati manjom naplatom poreza.

„Neusklađenost sistema e fiskalizacije sa sistemom e faktura i neusklađenost sa Zakonima o Računovodstvu zbog čega se zakonski zastupnici i računovođe izlažu pravnoj nesigurnosti u poslovanju i vođenju knjiga takođe je problematično. Kao i konfuzija izazvana mnogobrojnim uredbama i pravilnicima donetim u poslednjem momentu ili nakon početka primene Zakona i to bez adekvatne stručne javne rasprave„, navode predstavnici ovih Udruženja.  

Zatim, loša tehnička rešenja, kako kažu, koja je potrebno doraditi i nedostatak rešenja za rad u slučajevima kad kase nisu u funkciji. Nedostatak aktivnosti Poreske uprave na suzbijanju crnog tržišta koje je aktivno od strane potpuno neregistrovanih subjekata i čini nelojalnu konkurenciju privrednicima, ocenjuje Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.  

Takođe, još jednom su podsetili da na njihov zahtev od 09.12.2021. godine kojim su tražili izuzimanje šifre delatnosti 85.5 iz obaveze fiskalizacije nije odgovoreno, zbog čega sada i u praksi postoje primeri gde se registrovane firme iz ove delatnosti gase i sele na strane platforme ili na freelance rad čime se direktno dovodi do manje naplate poreza.

Prema njhivom mišljenju, potrebno je šifru delatnosti 85.5 uključiti uredbom i izuzeti iz obaveze evidentiranja prometa na malo preko e- kase, kao što je to bilo i do sada, zato što:

• Delatnost obrazovanja je od značaja za društveni razvoj
• Ustaljena je praksa da se kursevi i časovi se uplaćuju virmanski, e bankingom ili m bankingom, a ne gotovinski
• Firme se uvode u pravnu nesigurnost jer uplate ne mogu biti evidentirane preko fiskalne kase u momentu primanja na račun
• Edukacije se često vrše van sedišta privrednog subjekta
• Delatnost ne podrazumeva princip plati-preuzmi već učesnici često prisustvuju edukaciji, a uplatu izvrše naknadno tj dinamika plaćanja ne prati dinamiku pružene usluge
• Obaveza uvođenja nove fiskalne kase sa pratećim troškovima doprinosi da preduzeća koji pretežno rade sa pravnim licima, a povremeno sa fizičkim uskrate uslugu građanima zbog neisplativosti što utiče na umanjenje prihoda i visinu poreza koji će platiti
• Većina edukativnih firmi sa šifrom delatnosti 85.5 prihoduje svega 9-10 meseci godišnje zbog raspusta, često zbog kovid mera prelaze na onlajn režim i nemaju fizički kontakt sa korisnicima

Insistiranje na ovoj obavezi doprinosi da mnogi koji u ovoj delatnosti posluju registrovano pređu na strane platforme, freelance rad (koji i posle dve godine nije definisan) ili na crno tržište što odgovara i krajnjim korisnicima jer će naknada neopterećena mnogobrojnim nametima biti niža, ocenjuju ova Udruženja.

I to ne ide u prilog uređenom sistemu kakvom težimo i u kojem su obaveze i nameti racionalni kako bi privredni ambijent bio povoljan, navodi Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.