Država treba da pomogne proizvođače šećerne repe, jer je to uslov da se spreče nestašice šećera, kaže za Novu ekonomiju agrarni analitičar Vojislav Stanković. Kako napominje, to je posebno važno u situacijama poput rata u Ukrajini kada na se na tržištima dešavaju velike turbulencije.
„Ja sam uvek bio za to da se pomogne proizvodnja, bez nje nema ni domaćeg ni izvoznog tržišta“, smatra Stanković.
Kako Stanković napominje, kreatori agrarne politike vrlo dobro znaju da Srbija ima velike kapacitete u poljoprivredi, koji su znatno veći domaćih potreba. Upravo je to i jedan o razloga za nebrigu o poljoprivrednim proizvođačima.
Prošle nedelje tržište u Srbiji suočilo se sa nestašicom šećera u maloprodaji, a kako podseća naš sagovornik, pre toga je bilo problema sa nestašicom jestivog ulja.
Prema njegovim rečima, pred setvu suncokreta, nestašice jestivog ulja su bile tradicija i ranijih godina, kada je nejgova cena takođe skakala. Zbog toga su potrošači dobrim delom finansirali skuplje troškove ovogodišnje setve.
„Troškovi setve su bili strašno visoki, pre svega se to odnosi na gorivo i mineralno đubrivo. Država nije bila u situaciji da značajnije regresira te troškove, tako da je cena suncokreta naglo skočila i u prvoj etapi, oko 30 odsto, da bi se kasnije popela za još 20 procenawta“, kaže Stanković.
Posle je kako podseća došlo do zabrane izvoza semena suncokreta, sirovog suncokretovog ulja, a što se tiče šećera, tu je „malo komplikovanija situacija“. Takođe, ne treba zaboraviti i da je Evropska unija pre nekoliko godina ukinula subvencionisanu cenu šećerne repe.
Kako Stanković podseća, EU je ranije subvencionisala tu cenu kako bi se zadržala proizvodnja šećerne repe u Evropi, jer je ona mnogo manje rentabilna od proizvodnje šećerne trske. Shodno tome, cene su sada znatno niže i motivi za setvu šećerne repe su manji.
Stanković podseća da je proizvodnja šećerne repe pala sa 70.000 na nekih 30.000 hektara zasada, a u Srbiji trenutno imamo svega četiri šećerane u Vojvodini, a nekada su takve fabrike radile i u Beogradu, Ćupriji i Požarevcu.
„Činjenica je i da je vlasnik MK Komerca (kompanija iz Srbiji) prodao svoje šećerane jednoj austrijskoj firmi“, podseća sagovornik našeg portala.
Površine pod šećernom repom u Srbiji nekada su prelazile 100.000 hektara i ona se tada zvala ‘kraljicom ratarskih kultura’.
Prema Stankovićevom mišljenju, ne treba zaboraviti da leti raste potrošnja sokova i gaziranih bezalkoholnih pića u čijoj proizvodnji se koristi šećer, pre svega Koka-kole Pepsi kole, Fante, pa je samim tim skočila i tražnja za šećerom koji se koristi u njihovoj proizvodnji.
Podseća da je Vlada Srbije „na nasreću“ donela odluku o zamrzavanju cena koja se odnosila samo na pakovanje šećera od jednog kilograma, dok pakovanje od 50 kilograma, nije bilo obuhvaćeno zabranom, pa su industrijski pogoni kupovali manja pakovanja i došlo je do velike nestašice šećera.
Stanković smatra da će odluka Vlade Srbije o ograničenoj ceni šećera, doprineti da se značajno stabilizuje njegova ponuda, ali podseća da će uskoro tražnja opet da raste jer dolazi sezona pravljenja slatkog, džemova i marmelade. Pored toga, pitanje je kakav će biti rod šećerne repe zbog prolećne suše.
„I sa šećernom repom će biti, povuci-potegni u vezi sa proizvodnjom. Ali, Srbija ima dovoljno proizvodnih kapaciteta u poljoprivredi koji znatno nadmašuju domaće potrebe, čak i bez obzira na klimatske uslove“, napominje sagovornik Nove ekonomije.
Stanković kaže da će domaći izvoz biti nešto smanjen, količinski, ali će rast cena doprineti da se održi jedan nivo izvoza od nekih 5,5 milijardi dolara, što će biti značajan rezultat u aktuelnim prilikama.
„Izvozna tržišta će i dalje biti bivše jugoslovenske republike, a Rusija, što se tiče jabuka ići će nešto sporije jer su cene nešto veće. Malina će takođe doprineti da se vrednost izvoza zadrži na tom nivou (5,5 milijardi dolara)“, smatra sagovornik našeg portala.
Prema njegovom mišljenju, potrebno je da se cene ne zamrzavaju, već da se kontrolišu, kao i da se kupovne količine ne prodaju i ilegalno izvoze.
„Tu mora da se vodi jedna kozistentna (stalna, postojana) agrarna i tržišna politika. Međutim, u ovoj situaciji, ne treba se brinuti, cene će biti visoke i stabilne“, podseća naš sagovornik.
Vlada Srbije je usvojila izmenjenu i dopunjenu Uredbu o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica kojom se ograničava maloprodajna cena kristal šećera za sva pakovanja, preneo je naš portal.
Cilj uredbe je zaštita tržišta zbog naglog skoka cena kristal šećera u većim pakovanjima. Prethodno je bila ograničena samo cena pakovanja šećera od jednog kilograma.