Knežević (Bel Medic): Država nema motiv da uključi privatni sektor u sistem zdravstvene zaštite

Država u ovom trenutku nema motiv da uključi privatni sektor u sistem zdravstvene zaštite, rekla je Jasmina Knežević, direktorka Acibadem Bel Medic.

„Svi plaćamo zdravstveno osiguranje, a oni koji koriste privatnu uslugu ne koriste ono što su platili nego izvade i svog džepa i plate dodatno. Državi ne ide u prilog, jer kada bi mogla da se koristi (privatna usluga), koristio bi se novac iz zdravstvenog fonda,“ ocenila je Knežević na nedavno održanoj konferenciji „Rizici novog doba: dve godine pandemije“ u organizaciji platforme „Be Risk Protected“.

Jasmina Knežević, CEO Acibadem Bel Medic (druga sa leve strane), foto: Nova ekonomija

Privatni zdravstveni sektor je svestan da građanin ne može iz svog džepa da plati zračnu terapiju ili skupe operacije na srcu, kaže ona. 

Međutim, to koči i razvoj zdravstva u Srbiji.

„Mi smo prilično dobri u ovoj osnovnoj (zdravstvenoj) zaštiti. Ali kada se radi o lečenju ozbiljnih bolesti tu mi zaostajemo za svetom“, ističe Knežević.

Još uvek se nije stvorila kritična masa koja će tražiti uključivanje privatnog sektora u sistem zdravstva, ističe Knežević.

„U ovom trenutku još ne vidim pomaka i ne vidim jak motiv države da to uradi. Pogotovo što je sada uloženo puno novca u državni sektor, u opremu. Sad će biti i njima problem oko radne snage. Ali generalno, uloženo je puno novca u državu i ne vidim da prepoznaju potrebu da mi sada kao investitori ulažemo i razvijamo tu ozbiljnu medicinu.“

Knežević je, takođe, govoreći o otvaranju bolovanja, rekla da ne vidi razlog zašto građani to ne mogu da obave kod privatnika.

„Nema razloga zašto bi nam država dala dozvole za operacije na srcu ili na mozgu, a da ne možemo da prepišemo majci sa detetom bolovanje. To bolesno dete i majka treba da idu u državnu ustanovu i da tamo kolega prepisuje i radi ponovo isti posao. To nekako i vređa i dostojanstvo doktora koji radi bespotrebno dupli posao i samo administrativno isprati“, kaže ona.

Ocenila je i da je nedozvoljavanje da se PCR testovi rade u privatnim klinikama, kao i nepriznavanje antigenskih testova, „ozbiljno kršenje Ustava i ravnopravnosti svih aktera na tržištu“.