Rat u Ukrajini izaziva socijalne nemire u zemljama u razvoju

Ruska invazija u Ukrajini izazvala je poskupljenje hrane i goriva širom sveta, a negativni efekti skoka cena će u narednih šest najviše pogoditi zemlje čiji građani imaju srednja primanja, piše u analizi koju je objavila konsultantska kompanija Versik Maplecroft. 

To su takozvane zemlje u razvoju, a u njima su zbog aktuelne inflacije „neizbežni građanksi nemiri, poremećaji političke stabilnosti i pad stranih investicija“.

Kako se precizira, to se naročito odnosi na deset država koje imaju probleme sa javnim finansijama, uključujući Brazil, Egipat, Tunis, Pakistan i Senegal, koje će u narednih pola godine biti najugroženije.

Procenjuje se da te zemlje nemaju dovoljno novca za saniranje posledice krize i svojim građanima obezbede adekvatnu socijalnu zaštitu, kao i da u velikoj meri zavise od uvoza hrane i energije.

Kako se podseća, među zemljama sa srednjim dohotkom, Šri Lanka i Kazahstan nedavno su već iskusile socijalne nemire.

U prvoj je ključni okidači bili poskupljenje hrane i goriva, dok je u Kazahstanu presudni faktor bio pokušaj države da smanji subvencije za nabavku goriva.

„Identifikovali smo deset tržišta u razvoju koja se suočavaju sa sličnim pritiscima i koje posebno vredi posmatrati: Argentina, Brazil, Egipat, Tunis, Liban, Senegal, Kenija, Pakistan, Bangladeš i Filipini“, dodaje se u analizi.

UKOLIKO SE UKRAJINSKI SUKOB NE REŠI U SKORIJE VREME, KRIZA BI MOGLA DA ZAĐE DUBOKO U 2023. GODINU, NAVODE ANALITIČARI.

Kako se podseća, polovina svetskog stnovništva je od početka pandemije koronavirusa bila izložena većem riziku od građanskih nemira.

U vezi sa rizikom od izbijanja građanskih nemira u narednih šest meseci, zbog aktuelne situacije, kako se ističe, posmatrane su 132 zemlje sveta.

Tri četvritine njih biće u visokorizičnoj ili ekstremnorizičnoj kategoriji i to su zemlje koje su oid Svetske banke okarakterisane kao zemlje sa nižim i višim srednjim dohotkom po glavi stanovnika.

Građanski nemiri ometaju ekonomski oporavak i utiču na pad stranih investicija.

Takođe, napominje se da je bitno posmatrati i region Bliskog Istoka i Severne Afrike, koji dosta zavisi od uvoza žita iz Rusije i Ukrajine.

Među tim zemljama, manje su ranjivi Katar i Saudijska Arabija, koje su veliki izvoznici nafte, za razliku od Egipta, Tunisa i Libana, zemalja koje trenutno traže pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a).

Zemlje podsaharske Afrike, poput Kenije, ugrožava suša, pa se njena vlada bori sa visokim cenama životnih troškova, a slična situacija je i u Snegalu.

Visoke cene mineralnih đubriva u americi, kako se dodaje utiču na poskupljenje hrane u Brazilu i Argentini, zajedno sa visokom inflacijom i smanjenjem državnih subvencija.