Da li se EU ponovo okreće ruskom gasu: Oslanjanje na SAD više nije sigurno

Više od tri godine nakon ruske invazije na Ukrajinu, energetska bezbednost Evrope je krhka, piše Rojters. Američki tečni prirodni gas pomogao je da se popuni jaz u snabdevanju iz Rusije u Evropu tokom energetske krize 2022-2023.

Ali sada kada je predsednik Donald Tramp uzdrmao odnose sa Evropom uspostavljene posle Drugog svetskog rata i okrenuo se energiji kao instrumentu za pregovaranje u trgovinskim sporovima, preduzeća su oprezna jer misle da je oslanjanje na Sjedinjene Države postala još jedna ranjivost.

U tom kontekstu, rukovodioci velikih kompanija iz EU počeli su da govore ono što je bilo nezamislivo pre godinu dana: da bi uvoz nekog ruskog gasa, uključujući i od ruskog državnog giganta Gasproma, mogao biti dobra ideja.

To bi zahtevalo još jednu veliku promenu politike s obzirom na to da je ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine dovela do toga da se EU obavezala da će prekinuti uvoz ruske energije do 2027. godine.

Evropa ima ograničene mogućnosti. Pregovori sa LNG gigantom Katarom za povećanje količine gasa su zaustavljeni, i dok je primena obnovljivih izvora energije ubrzana, rast ove stope nije dovoljno brz da bi se EU mogla osećati sigurno.

„Ako u Ukrajini postoji razuman mir, mogli bismo da se vratimo na tokove od 60 milijardi kubnih metara, možda 70, godišnje, uključujući LNG“, rekao je Didije Olo, izvršni potpredsednik francuskog Engie, u intervjuu za Rojters.

Francuska država delom poseduje Engie, koji je nekada bio među najvećim kupcima Gaspromovog gasa. Olo je rekao da bi Rusija mogla da obezbedi oko 20-25 odsto potreba EU, što je pad sa 40 odsto pre rata.

Šef francuske naftne kompanije TotalEnergies, Patrick Pujan, upozorio je Evropu da se ne oslanja previše na američki gas.

„Moramo da diverzifikujemo, mnogo ruta, a ne da se previše oslanjamo na jednu ili dve“, rekao je Pujan za Rojters. Total je veliki izvoznik američkog LNG-a i takođe prodaje ruski LNG od privatne firme Novatek.

„Evropa se nikada neće vratiti na uvoz 150 milijardi kubnih metara iz Rusije kao pre rata… ali bih se kladio na možda 70 milijardi kubnih metara“, dodao je.

Zaokret iz Nemačke

Francuska, koja proizvodi velike količine nuklearne energije, već ima neke od najraznovrsnijih oblika zaliha energije u Evropi.

Nemačka se u velikoj meri oslanjala na jeftini ruski gas za svoj proizvodni sektor sve do rata u Ukrajini i sada ima manje opcija.

U Leuna Chemical Parku, jednom od najvećih nemačkih hemijskih klastera u kojem su smeštene fabrike Dow Chemical and Shell, između ostalih, neki proizvođači kažu da bi ruski gas trebalo brzo da se vrati.

Rusija je pokrivala 60 odsto lokalnih potreba, uglavnom preko gasovoda Severni tok, koji je dignut u vazduh 2022.

„U teškoj smo krizi i jedva čekamo“, rekao je Kristof Ginter, generalni direktor InfraLeuna, operatera parka.

On je rekao da je nemačka hemijska industrija pet kvartala zaredom otpuštala osoblje, što nije viđeno decenijama.

„Ponovno otvaranje gasovoda bi smanjilo cene više od bilo kog aktuelnog programa subvencija“, rekao je on.

„To je tabu tema“, dodao je Ginter, rekavši da se mnoge kolege slažu oko potrebe da se vrate na ruski gas.

Skoro trećina Nemaca glasala je za stranke naklonjene Rusiji na februarskim saveznim izborima.

U državi Meklenburg-Zapadna Pomeranija, istočnonemačkom regionu gde gasovod Severni tok izlazi na obalu nakon što je iz Rusije prošao ispod Baltičkog mora, 49 odsto Nemaca želi povratak na snabdevanje ruskim gasom, pokazala je anketa koju je sproveo institut Forsa.

„Potreban nam je ruski gas, potrebna nam je jeftina energija – bez obzira odakle dolazi“, rekao je Klaus Paur, generalni direktor Leuna-Harze, srednjeg proizvođača petrohemije u Leuna Parku. „Potreban nam je Severni tok 2 jer moramo da držimo troškove energije pod kontrolom.

Industrija želi da savezna vlada pronađe jeftinu energiju, rekao je Danijel Keler, ministar ekonomije u pokrajini Brandenburg, gde se nalazi rafinerija Šved, u suvlasništvu ruske naftne kompanije Rosnjeft, ali pod starateljstvom nemačke vlade.

„Možemo da zamislimo da nastavimo unos ili transport ruske nafte nakon što se uspostavi mir u Ukrajini“, rekao je Keler.

Faktor Tramp

Američki gas je prošle godine pokrivao 16,7 odsto uvoza u EU – iza Norveške sa 33,6 odsto i Rusije sa 18,8 odsto.

Udeo Rusije će ove godine pasti ispod 10 odsto nakon što je Ukrajina zatvorila gasovode. Preostali tokovi su uglavnom LNG iz Novateka.

EU se sprema da kupi više američkog LNG-a jer Tramp želi da Evropa smanji trgovinski suficit sa Sjedinjenim Državama.

„Sigurno će nam trebati više LNG-a“, rekao je prošle nedelje komesar EU za trgovinu Maroš Šefčović.

Tatjana Mitrova, naučni saradnik Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija, kaže da su carine pojačale je zabrinutost Evrope u vezi sa oslanjanjem na američki gas.

„Postaje sve teže posmatrati američki LNG kao neutralnu robu: u određenom trenutku on može postati geopolitičko oruđe“, dodala je Mitrova.

Ako trgovinski rat eskalira, postoji mali rizik da bi Sjedinjene Države mogle da obustave izvoz LNG-a, rekao je Arne Loman Rasmusen, glavni analitičar u Global Risk Management.

Visoki diplomata EU, koji je želeo da ostane anoniman, složio se sa tim, rekavši da niko ne može isključiti „da će se ova poluga koristiti“.

U slučaju da domaće cene gasa u SAD porastu zbog rastuće industrijske potražnje i potražnje za veštačkom inteligencijom, SAD bi mogle da smanje izvoz na sva tržišta, rekao je Voren Paterson, šef strategije za robu u ING-u.

EU je 2022. postavila sebi neobavezujući cilj da okonča uvoz ruskog gasa do 2027. godine, ali je dva puta odložila objavljivanje planova o tome na koji način će to uraditi. Portparol Komisije EU odbio je da komentariše komentare kompanija.

Novi plan naoružavanja Evrope protiv ruske pretnje: Srbija “nije deo tima”, Albanija i Crna Gora jesu