Novi plan naoružavanja Evrope protiv ruske pretnje: Srbija „nije deo tima“, Albanija i Crna Gora jesu

Ni nakon ruske aneksije Krima 2014. godine države evropske zemlje nisu značajno podigle vojnu proizvodnju niti povećale ulaganje u nju na dva odsto BDP-a kako propisuje NATO čiji su mnoge članice. Zbog toga je tokom svog prvog mandata Donald Tramp pretio da će se Amerika povući iz NATO-a i Evrope, ako Evropljani ne budu ispunjavali svoje obaveze. Iz „zimskog sna“, EU je probudio rat u Ukrajini koji traje od 2022, a potom i jasan stav Donalda Trampa iz Bele kuće – Evropljani treba da misle o sopstvenoj bezbednosti i ne treba računaju na Amerikance.

Tri godine nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu i nakon što je predsednik SAD doneo odluku da Amerika više ne može da bude garant evropske bezbednosti, Evropska komisija je iznela nacrt takozvane „Bele knjige za evropsku odbranu“. To je plan koji pruža finansijsku podlogu članicama EU, kako bi mogle da povećaju svoje odbrambene kapacitete, odnosno kupe oružje i vojnu opremu.

Od februara 2022. godine, Ukrajina se uveliko oslanja na stranu vojnu pomoć za odbranu od Rusije. Njena domaća industrija oružja takođe je uspela da poveća proizvodnju, pa je tako ostvarila rast prihoda od proizvodnje od 69 odsto na godišnjem nivou, na 2,2 milijarde dolara, tvrdi Stokholmski međunarodni institut za mirovna istraživanja (SIPRI).

Dok Ukrajina nastoji da ojača i modernizuje svoje vojne kapacitete usred sukoba, nabavi novo oružje, u Evropi su se pojavili brojni manji proizvođači koji su uskočili da pomognu.

„Bela knjiga za evropsku odbranu“ predviđa plan kako da države članice EU ojačaju svoje vojne kapacitete i na taj način se „osamostale“, odnosno steknu neku vrstu nezavisnosti od Amerike. To će, prema planu, uraditi uz pomoć posebnog fonda EU za koji je predviđeno 800 milijardi evra, a koji će im poslužiti u narednih pet godina, odnosno do 2030.

Kako će funkcionisati fond?

Viši saradnik centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) Igor Novaković objašnjava za Novu ekonomiju da ovakav način finansiranja zemalja članica EU neće biti projektni.

Glavni deo novca, odnosno oko 600 milijardi evra, kako je rekao, otvara mogućnost dodatnog zaduživanja za države kako bi se ponovo naoružale.

„To su nacionalni budžeti koji uklanjaju prepreku prema kojoj mogu dodatno da se zaduže za svrhe odbrane. Sigurno će biti i sugerisan način kako da se ponovo zemlje naoružavaju odnosno kako da se ulaže u odbranu i vojnu opremu“, kaže on.

Još 150 milijardi, dodaje, opredeljeno je od Evropske komisije. To je novac predviđen za svaku od država EU, a prioriteti kojoj će državi najpre biti dodeljen novac će, kako kaže Novaković, sigurno biti određeni.

„Treća stvar, odnosno preostali novac, služiće da se u okviru budžeta EU pronađu dodatne linije koje će zemlje opredeliti za samu odbranu“, ističe Novaković.

U radnom dokumentu EU navodi se niz ključnih polja u kojima treba delovati, a među njima je i podrška Ukrajini, kroz povećanu vojnu pomoć i dublju integraciju evropske i ukrajinske odbrambene industrije.

Novaković dodaje i da će u ovom procesu biti „bliskih koordinacija sa velikim igračima iz privatnog sektora“.

Naučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović objašnjava za Novu ekonomiju da je plan EU da države koriste kredite, grantove ili administrativnu pomoć kako bi mogle da povećaju svoj budžet, odnosno dođu do više sredstava za razvoj vojne industrije i obnavljanje stokova naoružanja.

Kako objašnjava, ovaj način pristupa naoružavanju zemalja je fragmentisani pristup problemu koji postoji. Tako države pomažu Ukrajini, ali i nastoje da u narednih nekoliko godina ojačaju svoje vojne kapacitete kako bi bile dovoljno snažne da odvrate bilo kakvu primisao ruskog napada, ali i pretnji sa Bliskog Istoka, severa Afrike i slično.

„Evropska unija ne može da koristi budžet da neka zemlja kupi tenkove, municiju i slično, ali EU može da joj da neki novac ili da se stvore takvi uslovi da to bude jeftino dostupan privatni novac iz kog će se finansirati izgradnja fabrike municije u, na primer, Mađarskoj ili Rumuniji“, kaže on.

Jedan od ciljeva u planu EU jeste i da se produbi odbrambeno tržište širom Evropske unije što uključuje i pojednostavljivanje propisa. Tako Igrutinović smatra da će u tom slučaju moći da se vidi koje sve administrativne prepreke postoje kada je vojna industrija u pitanju.

„Ukoliko je neko novo oružje sertifikovano u zemlji članici EU, ta sertifikacija će biti prisutna svuda širom EU automatski, kako se ne bi gubile godine samo na tome“, dodaje ovaj stručnjak.

Ko kupuje vojnu opremu?

Kada je u pitanju poreklo vojne opreme i naoružanja u Evropi, Novaković tvrdi da neke od država EU kupuju dve trećine naoružanja iz Amerike. On smatra da će u skladu sa planom koji ima EU, nabavka oružja prioritetno biti iz evropskih država.

Međutim, kako kaže, pitanje je i kapaciteta za proizvodnju, ali i toga da li je naoružanje ili vojna oprema u skladu sa zahtevima, da li oprema odgovara potrebama.

Za sada, glavni izvori naoružanja su evropske zemlje i SAD, a trgovina oružjem se odvija uglavnom putem donacija, davanja i sporazuma.

Postavlja se pitanje koje bi kompanije mogle da uđu u posao, odnosno proizvode oružje za zemlje EU.

Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove kaže da Evropa ima fabrike u zemljama koje mogu da prozvode oružje, kao što su Nemačka, Španija, Švedska, Italija i slično.

Prema podacima koje je objavio Stokholmski međunarodni institut za mirovna istraživanja (SIPRI), najveći prihod od prodaje oružja u Evropi ostvarila je multinacionalna kompanija „Airbus“ čija su sedišta u Francuskoj, Nemačkoj  Španiji. Kompanija „Airbus“ je u 2023. godini ostvarila prihod od 12,9 milijardi dolara od proizvodnje oružja.

Na drugom mestu je italijanski „Leondardo“ sa 12,39 milijardi dolara prihoda, a na trećem francuski „Thales“ sa 10,35 milijardi dolara.

Rols rojs, poznatiji po proizvodnji automobila, iz Ujedinjenog Kraljevstva, ostvario je prihod od 6,29 milijardi dolara u 2023. godini od proizvodnje za vojnu industriju i tako postao četvrti proizvođač oružja u Evropi po veličini.

Na petom mestu nalazi se nemački Rajnmetal (Rheinmetall) sa prihodom od 5,48 milijardi dolara.

Gde je tu Srbija?

Iako nisu u EU, neke od zemalja regiona su svrstane u „Belu knjigu za evropsku odbranu“, kao što su Albanija i Crna Gora. Međutim, Srbije i Bosne i Hercegovine u Beloj knjizi – nema.

Razlog za to je, kako kaže Milan Igrutinović iz Instituta za Evropske studije, što države EU tu svrstavaju zemlje koje imaju slično viđenje bezbednosti Evrope.

„Srbija nije uvela sankcije Rusiji. Srbija u tom spoljnopolitičkom kontekstu nije ‘like minded state’, ali to ne znači da srpska vojna industrija neće još više para zaraditi u nekoj perspektivi. Politički, Srbija nije deo tima, i to je jasno naglašeno“, dodaje Igrutinović.

Kako kaže, Srbija će svakako imati posla u delu koji se tiče prodaje oružja jer od ranije ima sertifikovane ugovore sa Evropskom borbenom agencijom koja daje administrativnu osnovu da oružje može da se prodaje.

„Čini se da su ti kanali prodaje oružja mnogo više vezani za Ameriku i Izrael nego za evropske zemlje, pa da se tim putem reeksportuju ka Ukrajini i tako dalje“, dodaje on.

U javnosti je poznato upravo to da se iz srpskog Krušika oružje uveliko izvozi i da završava na ratištima širom sveta, pa tako i u Ukrajini – ali preko trećih strana.

Iz Krušika se najpre izvoze granate za haubice i municija za artiljeriju.

Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove dodaje da su, „čim postoji određeni izvoz za zemlje Evrope i sveta iz Srbije, municija i oprema iz Krušika zadovoljavajućeg kvaliteta“.

Da jeste tako, pokazuju brojke, jer su Krušiku potraživanja na osnovu prodaje porasla sa 233,8 miliona dinara u 2022. na 1,09 milijardi dinara u 2023. godini. Od toga, najveća su potraživanja od kupaca u inostranstvu u iznosu od 67 miliona dinara.

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu u 2023. godini iznosili su 4,2 milijarde dinara, dok su oni od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu bili 5,7 milijardi dinara.

Da li je Evropa zakazala sa podrškom Ukrajini?

Sada kada Amerika više ne želi da bude garant mira u EU i kada Evropa ima plan da popravi svoj položaj po pitanju naoružanja, postavlja se pitanje da li je Ukrajina tokom tri godine rata imala adekvatnu podršku u naoružanju.

Milan Igrutinović smatra da je Ukrajina „uvek htela više“, ali da je podrška dala rezultat jer je od početka ruskog napada bilo samo mikropomeranja linije fronta.

„Sve što je Ukrajina dobila omogućilo joj je da odbrani kritičnu većinu teritorije, da odbrani pristup moru i sve ono što je startegijski važno. Ukrajinski teritorijalni gubici nisu strategijski mnogo važni. Nijedan veliki grad nije uzet, tako da je sve ono što je strategijski značajno očuvano. Da li je moglo više? Da“, ističe on.

Dodaje i da je praksa pokazala da je pomoć Ukrajini kritično važna i da je „uradila posao“, ali i da je potraga za pomoći od strane Ukrajine bila „dosta iskrena“.

Efekti Trampove carinske politike: Počeo je trgovinski rat