Efekti Trampove carinske politike: Počeo je trgovinski rat

*Autor teksta je ekonomski konsultant Bogdan Petrović 

Predsednik Amerike Donald Tramp je (ipak) iznenadio ceo svet kada je objavio novu carinsku politiku u utorak. U pitanju su carine na praktično sav uvoz robe u SAD: minimalna carina biće 10%, roba iz EU cariniće se sa 20%, dok je Srbija među državama koje su najlošije prošle i imaće carinu od 37%. Da podsetimo, već su uvedene carine od 25% za uvoz automobila, auto delova, čelika i aluminijuma.

Tramp je sa visokom carinama zaštitio (neko bi rekao i opteretio) ogromno američko tržište, koje godišnje uvozi robe u vrednosti od 3.300 milijardi dolara, što je, ilustracije radi, vrednost oko 40 društvenih proizvoda Srbije.

Pritom, Amerika ima ogroman deficit u trgovini robom sa svetom, čak 1.200 milijardi dolara prošle godine. Američki deficit već godinama raste: pre 20 godina, SAD su uvozile robu u vrednosti od oko 1.500 milijardi dolara, uz deficit od oko 600 milijardi dolara.

Potezi Trampa našli su na osudu u celom svetu i na velike kritike u SAD. Nema nikakve dileme da je ovim potezom Tramp praktično „ukinuo“ ekonomski poredak baziran na slobodnoj trgovini (sa niskim carinskim stopama) koji je formiran posle kraja Drugog svetskog rada i u potpunosti obesmislio Svetsku trgovinsku organizaciju, koja već duže vreme ne funkcioniše – upravo jer su SAD blokirale izbor ključnih organa za trgovinsku arbitražu.

Kina je objavila danas da će od 10. aprila uvesti carinu od 34 odsto na uvoz svih američkih proizvoda u okviru uzvratnih mera posle odluke Donalda Trampa.

Ministarstvo trgovine u Pekingu saopštilo je i da će uvesti više izvoznih kontrola na retke minerale, što su materijali koji se koriste za visokotehnološke proizvode kao što su kompjuterski čipovi i baterije za električna vozila.

Srbiju je posebno pogođena izuzetno visokom stopom od 37%, koja je određena samo za desetak drugih država, što preti da u potpunosti „potopi“ naš izvoz koji je oko 700 miliona dolara na godišnjem nivou.

Pojedinačno, najviše se izvoze gume u vrednosti oko 155 miliona dolara u 2024. godini, gde je najveći izvoznik u SAD fabrika guma Toyo Tires iz Inđije, a biće teško pogođen i Linglong iz Zrenjanina koji se tek zahuktava za proizvodnjom.

Pored guma, iz Srbije se u SAD izvoze velike količine municije i eksploziva, čak oko 200 miliona dolara. Najviše izvozi „Prvi partizan“ iz Užica, i to visokokvalitetnu municiju za puške i pištolje, ali i ostale fabrike namenske industrije takođe učestvuju u izvozu.

Za razliku od gumarske proizvodnje, koja teško može brzo da nađe alternativu za američko tržište, naši oružari ne treba puno da brinu, jer je u svetu velika potražnja za naoružanjem i vojnom opremom.

Mnogo veći poremećaju Srbiju mogu da zadese od usporavanja razmene između SAD i EU, koja je naš najveći trgovinski partner. Carine će opteretiti 380 milijardi evra izvoza iz EU, i to 26 milijardi evra čelika i aluminijuma, 66 milijardi automobila i delova i 290 milijardi ostale robe.

SAD bi, ukoliko bi izvoz ostao na istom nivou, umesto 7,5 milijardi carinskih prihod inkasirale oko 80 milijardi evra. Ipak, to je teško očekivati, pošto analitičari procenjuju da će se izvoz iz EU prepoloviti ukoliko se uskoro ne sklope sporazumi o novom carinskom režimu.

Ovih dana se očekuju i kontramere EU ali i ostalih država. Tu Srbija može jako loše da prođe, jer će kontramere EU izazvati žestoku Trampovu reakciju: on je već pripretio da će oporezovati uvoz vina i sireva iz EU sa carinom od čak 200%, što bi dovelo do kolapsa proizvođača vina i sireva: samo tržište vina bi bilo preplavljeno ogromnim količinama robe koja (zbog kratkog roka trajanja) mora da se proda, a to će drastično oboriti cene tih proizvoda.

Naša privreda će teško izdržati sve potrese koje će pogoditi trgovinske partnere iz EU. U najpovoljnijem slučaju, Trampova administracija će uskoro sklopiti sporazume o trgovini gde će (mali broj država) dobiti smanjenje carina u zamenu za ustupke koje odgovaraju američkoj strani.

Ko prvi uskoči u taj voz, najbolje će proći, ali je veliko pitanje kako će se na kraju sve to završiti. Izvesno je da ceo svetski trgovinski poredak više neće biti isti.

Na prvi mah deluje da Trampov potez nema nikakve logike. Međutim, on ipak ima za to duboke razloge: njegova MAGA (Make America Great Again – u prevodu, načinimo Ameriku ponovo velikom) ideologija, na osnovu koje je i dobio ogroman broj glasova u krajnje teškim uslovima podrazumeva da SAD počnu da vode računa isključivo o svojim ekonomskim interesima, napuštajući globalnu ulogu u kojoj se ta država našla posle Drugog svetskog rata.

Ukoliko nove carine dovedu do selidbe većeg broja fabrika u SAD, moguće je da će efekti toga, bar za dobar deo Trampovih birača, biti veći od štete koju će izvesno pretrpeti usled poskupljenja uvozne robe na koju su se navikli.