Slučaj Zrenjanin: Da li naše pleme snom mrtvijem spava?

Dva dana nakon požara u Linglongu, stanje na gradilištu te kineske fabrike autoguma je normalizovano, a reakcije u Zrenjaninu bi se mogle opisati čuvenim Njegoševim stihom „moje pleme snom mrtvijem spava“. Jedina promptna reakcija stigla je iz tamošnje nevladine organizacije Građanski preokret koja je požar nazvala poslednjim dramatičnim upozorenjem da se konačno mora zaustaviti izgradnja fabrike čije pokretanje će dovesti do ekološke katastrofe i drugih negativnih posledica po društvo. 

Sličan scenario u tom gradu viđen je i dve godine ranije, kada je tamošnja „fabrika vode“ eksplodirala, a obećanje vlasti da će to postrojenje isporučiti ispravnu vodu za piće se pokazalo kao višegodišnja šarena laža. 

U Srbiji postoji beskonačnan prostor za građanski aktivizam, jer je dosta problema koji su odavno „zreli“ za rešavanje, a opstaju i nagomilavaju se jer ne funkcioniše pravosuđe, izvršna i lokalna vlast su nesposobne i nedobronamerne, a najuticajniji mediji su pod njihovom kontrolom – ukazuje udruženje Građanski preokret. 

Kako kažu u toj organizaciji, pored nadaleko poznate neispravne vode za piće i kineskog investitora koji ne poštuje zakon, u Zrenjaninu postoje i mnogi drugi problemi, poput drastičnog gubitka stanovništva i sve lošije demografske strukture, pada kvaliteta zdravstvenih usluga, loših urbanističkih rešenja, nekompetentnih kadrova na visokim pozicijama, nezavršenih kapitalnih projekata poput gradskih jezera, bolnice i obilaznice koji se grade već trideset godina.

Iako je prema tvrdnjama aktivista situacija slična u većini gradova „bode oči“ uspavanost Zrenjaninaca pred problemima koji su toliki da ni vlast ni mediji ne mogu da ih sakriju. 

Redakcija Nove ekonomije se prilikom nedavne posete Zrenjaninu „na licu mesta“ uverila  kako je ta lokalna samuouprava „udarila glavom u zid“ u vezi sa rešavanjem pitanja pijaće vode. Ono što u tom gradu teče iz slavina ima i miris i ukus i otrovni arsen, džinovska fabirka guma gradi se usred plodne banatske oranice preteći da ugrozi zemljište i vazduh, ali u gradu nije bilo većih protesta.

„Mislim da su mnogi građani svesni problema, ali su ubeđeni da malo toga mogu da promene. Vide kako loše prolaze oni koji to pokušavaju i ne žele sebi neprijatnosti, da ih neko hapsi, tuče ili javno proziva da su izdajnici i zgubidani“, smatra Ivan Živkov, sociolog iz Zrenjanina.

On kaže da se taj grad ubrzano pretvara u palanku, i to zagađenu, i bukvalno i figurativno, što onemogućava da se u njemu snažnije razvije kritička svest i građanski otpor.

Izuzetak je tamošnja organizacija Građanski preokret koja svojim akcijama i reagovanjima bar delimično uspeva da podseti srpsku javnost na zbivanja u nekadašnjem centru prehrambene industrije bivše Jugoslavije i banatskom „gradu sportova“.

U nameri da podstakne građane na veće učešće u javnom i političkom životu, Građanski preokret sprovodi inicijativu „aktivni građani“ u okviru koje je oranizovano nekoliko debata o pitanjima koja nisu adekvatno obrađena u institucijama i medijima, više stručnih tribina i radionica za građanske aktiviste, nekoliko uličnih akcija, performansa i protesta, a razvijena je i istoimena internet aplikacija.

Ta organizacija je nedavno osudila nasilje nad demonstrantima u Novom Sadu, kada se protestovalo zbog usvajanja generalnog urbanističkog plana. Oglašavala se i osudom delovanja takozvanih narodnih patrola, grupacija koje samoinicijativno preuzimaju zakon u svoje ruke i kontrolišu migrante.

Građanski preokret je reagovao osudom širenje verske, nacionalne i rasne mržnje, kada je s nacionalne televizijske frekvencije vređana predstavnica opozicione stranke Marinika Tepić, tražio je od državne vlade osudu agresije Rusije na Ukrajinu, kao i preduzimanje mera za suzbijanje veličanja osuđenih ratnih zločinaca.

Organizacija je podržala prošlogodišnje blokade i zahteve da se povuku iz procedure zakoni o referendumu i ekproprijaciji. Pozivala je građane da učestvuju na referendumu o ustavnim promenama i na predsedničkim izborima.

Nadležni na njihove akcije i stavove najčešće odgovaraju ignorisanjem. Izuzetak su ukrštanja stavova o Linglongu, čiju fabriku guma je Vlada proglasila projektom od posebnog značaja za državu. Poslednji takav slučaj je bilo u vezi sa otpadnim vodama koje će Linglong ispuštati u reku Begej.

Do reke je izgrađen cevovod velikog promera, nadleži kažu da nema bojazni od zagađenja, a Građanski preokret da će za reakciju biti kasno kada prema Begeju i specijalnom rezervatu prirode „Carska bara“ krenu industrijske otpadne vode.

Foto: Nova ekonomija, Gradski trg u Zrenjaninu je bez demonstranata

Kako za Novu ekonomiju objašnjava sociolog Ivan Živkov, za uspeh građanskog aktivizma, ali i opozicije, potrebni su strategija i kontinuitet u delovanju, a toga trenutno u Srbiji nema.

„Ključ je u promeni vladajućeg načina rada i razmišljanja, a nije u ad hok akcijama koje se u Zrenjaninu i drugim gradovima sprovode protiv nekog investitora ili zbog pojedinačnog problema koji je upravo isplivao na površinu“, kaže Živkov. 

„Ljudima se od strane režima stalno skreće pažnja na neke izmišljene neprijatelje, podižu se tenzije u vezi s iracionalnim pitanjima, da li su to bivši jugoslovenski ratovi, međunarodne krize ili parada homoseksualaca, samo da se ne bi bavili pravim problemima i njihovim uzrocima“, dodaje naš sagovornik i ukazuje da se istovremeno od građana prikrivaju postupci u kojima imaju pravo da učestvuju kao zainteresovana javnost. 

Foto: Nova ekonomija, Paola Felix Meza, Fabrika Linglong u Zrenjaninu

Procedure javnih uvida u strateške dokumente su nejasne, a slično je i sa javnim raspravama o ekološkim studijama. Živkov podseća da je upravo to bio slučaj u vezi sa izgradnjom kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, odnosno da su zvanično održane dve javne rasprave, ali bez prisustva javnosti. Čak i stotinak onih koji su saznali kada, gde i kako će biti održane, fizički su, policijom i obezbeđenjem, sprečeni da prisustvuju.

Ipak, kako kažu aktivisti, ne postoji trenutak u kome građanska reakcija nije adekvatna, kao i da treba reagovati uvek i na sve, kako bi se problemi sprečili pre njihove eskalacije. 

Građanski preokret je nedavno obeležio osam godina svog delovanja, a po prvi put i dodelio nagradu za doprinos afirmaciji vrednosti građanskog društva. 

Slobodni i nezavisni mediji, kao i inostrani, kada obrađuju teme u vezi sa Zrenjaninom, najčešće traže sagovornike iz te organizacije. Tako je kada o Zrenjaninu piše Njujork tajms ili izveštava holandska državna televizija, kada se tim temama bavi televizija N1, ili piše Nova ekonomija. Njeni aktivisti, uz svoje stavove uvek ponude dokumente, snimke i činjenične informacije, do kojih u Srbiji „tradicionalno“ nije lako doći. 

Vladajući krugovi Građanski preokret povezuju s krivičnim prijavama za organizovani kriminal u vezi s vodosnabdevanjem Zrenjanina koje je ta organizacija podnela protiv bivšeg ministra privrede Gorana Kneževića, bivšeg gradonačelnika Čedomira Janjića i više drugih naprednjačkih funkcionera, kao i s tužbama Upravnom sudu podnetih protiv gradskih i pokrajinskih organa zbog nezakonito izdatih dozvola i saglasnosti Linglongu. 

Zbog toga su kroz saopštenja vladajuće partije i tabloidnu štampu članovi Građanskog preokreta više puta „počašćeni“ epitetom stranih plaćenika koji rade protiv svoje države. Za one koji razmišljaju svojom glavom, napadi s te strane su komplimenti, kaže Ivan Živkov.

Čedomir Savković