Tržište rada: Do posla najlakše dolaze profesori matematike, fizike, informatike i stranih jezika

Najveće šanse na tržištu rada imaju i do posla najbrže dolaze profesori matematike, fizike, informatike i računarstva, kao i stranih jezika, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

Na osnovu prijavljenih potreba za zapošljavanjem u toku 2021. i prvih pet meseci ove godine koje su poslodavci dostavili NSZ, utvrđeno je da su obrazovne institucije iskazale najveće potrebe za zapošljavanjem profesora razredne nastave (u toku 2021. prijavljeno je potreba za zapošljavanjem 228, a u 2022. 66 izvršilaca), kažu za portal Nova ekonomija u Nacionalnoj službi za zapošljvanje.

Potreba je iskazana i za zapošljavanjem profesora matematike (u toku 2021. prijavljeno je potreba za zapošljavanjem 172, a u 2022. 40 izvršilaca), profesora srpskog jezika i književnosti (lane prijavljena potreba za zapošljavanjem 139, a u 2022. 45 izvršilaca), profesora engleskog jezika i književnosti (lane 210 i 44 izvršilaca ove godine).

Dalje, tu je i potreba za profesorima fizike (u toku 2021. prijavljeno je potreba za zapošljavanjem 67, a u 2022. 17 izvršilaca) i profesorima biologije (prošle godine traženo 66, a ove 22 izvršilaca).

S druge strane, podaci o broju nezaposlenih lica koja su prijavljena na evidenciju NSZ svedoče da ih je najviše u grupi vaspitača i nastavnika društvenih predmeta – skoro 5.000, a svega 241 u grupi nastavnika prirodno-matematičke i 38 tehničko-tehnološke struke.

U prvih pet meseci ove godine na evidenciji tržišta rada nalazilo se 562 profesora razrede nastave, 495 profesora srpskog jezika i književnosti i 132 profesora istorije.

Na posao čeka i 397 diplomiranih profesora fizičkog, kao i 262 onih koji su završili i master studije iz oblasti fizičke kulture, potom 223 diplomirana učitelja i 377 master učitelja.

Među nezaposlenim je bilo i profesora stranih jezika, najviše engleskog (436), španskog (113), ruskog (89) i francuskog (82), s tim da su ovo zbirne brojke za one koji su završili osnovne i master studije.

Među nezaposlenima prirodno-matematičke struke najviše je profesora geografije (119), biologije (28) i hemije (18), a svega devet profesora fizike i sedam matematike.

Prijavljeno je, između ostalog, i 10 profesora informatike i matematike, 12 tehnike i informatike, četiri profesora matematike i fizike, tri matematike i informatike, kao i 21profesor računarske grupe predmeta.

Na pitanje da li je u nekim regionima Srbije posebno izražen nedostatak određenih nastavnika, iz NSZ odgovaraju da je deficitarnost koju ta instiutucija registruje određena brojem nezaposlenih lica koja su prijavljena na njihovoj evidenciji i potrebama poslodavaca za licima koja poseduju konkretne kvalifikacije, ali u koje se mogu uključivati i dodatni zahtevi u pogledu znanja, veština i kompetencija i radnog iskustva.

„U slučaju kada jedna filijala NSZ nije u mogućnosti da obezbedi iskazanu potrebu poslodavca za traženim profilom zanimanja, pokreće se postupak međuregionalnog posredovanja, koji podrazumeva uključivanje dve ili više filijala u aktivnost posredovanja u zapošljavanju“,  pojašnjavaju u NSZ

Kako navodi NZS, razlozi zbog kojih se pokreće postupak međuregionalnog posredovanja su najčešće ukoliko na evidenciji Nacionalne službe nisu registrovana lica u traženom profilu ili ih ima u veoma malom broju: diplomirani farmaceuti, lekari specijalisti tehnolozi, veterinari, građevinski inženjeri sa licencama, profesori matematike, fizike, stranih jezika, diplomirani biohemičar.

„Pritom treba imati u vidu i da je prihvatanje ovakvih poslovnih ponuda, izvan mesta prebivališta/boravišta lica, uslovljeno prvenstveno ponuđenim uslovima rada (zaradom, obezbeđenim smeštajem i drugo)“, kažu u NZS.