Milica
i Milivoje Čalija su porodični ljudi koji vole da peku kolače i zbog
kojih jedna zgrada na Dedinju miriše na vanilu i cimet. I tu ne bi bilo
neke neobične priče jer nisu njihovi ovseni kolači jedini u gradu, iako
su, složila bi se većina koja ih je probala, među ukusnijima. Ovde se,
međutim, radi o kolačićima iza kojih čvrsto stoji dvojac sa bogatim
iskustvom u marketingu, koji je u određenom trenutku života odlučio da
napusti korporativne i zaplovi nekim svojim vodama.
Tokom leta 2012. ”mućkao” se recept, a
ozbiljno mešenje i pečenje počelo je u septembru iste godine. Danas su
kolači ”аnđeli” registrovana robna marka, po originalnom receptu
porodice Čalija.
ozbiljno mešenje i pečenje počelo je u septembru iste godine. Danas su
kolači ”аnđeli” registrovana robna marka, po originalnom receptu
porodice Čalija.
Nova ekonomija: Zašto ste se odlučili da krenete u posao baš sa ovsenim kolačima?
Milivoje Čalija: Do samog proizvoda
smo došli zapravo na kraju. Prvo smo razmišljali o tome šta nam je
važno. Hteli smo da proizvodimo, da napravimo nešto što će ostati
pokolenju, a ne nešto što planiramo da prodamo. Sve to smo imali na umu
pre nego što smo odlučili da će naš proizvod biti kolači.
smo došli zapravo na kraju. Prvo smo razmišljali o tome šta nam je
važno. Hteli smo da proizvodimo, da napravimo nešto što će ostati
pokolenju, a ne nešto što planiramo da prodamo. Sve to smo imali na umu
pre nego što smo odlučili da će naš proizvod biti kolači.
Milica Čalija: Iskustvo u konditorskoj
industriji naučilo me je da se čak i u industrijske proizvode koji važe
za zdrave stavlja svašta, jer to ne može nikad da bude isto kao kad
baka skuva džem. Počeli smo da razmišljamo o tome da li zaista na
tržištu moraš tako da se ponašaš, ili možda možeš da uspeš i ako
nastaviš da radiš kao na početku. Ako kažeš da praviš zdrav proizvod, da
koristiš samo kvalitetne sastojke, da zaista to i radiš.
industriji naučilo me je da se čak i u industrijske proizvode koji važe
za zdrave stavlja svašta, jer to ne može nikad da bude isto kao kad
baka skuva džem. Počeli smo da razmišljamo o tome da li zaista na
tržištu moraš tako da se ponašaš, ili možda možeš da uspeš i ako
nastaviš da radiš kao na početku. Ako kažeš da praviš zdrav proizvod, da
koristiš samo kvalitetne sastojke, da zaista to i radiš.
NE: Da li je takav koncept isplativ?
Milica Č: U našem slučaju jeste, jer
imamo strogu kontrolu troškova. Krenuli smo bez ikakvih zaduživanja, svu
opremu smo kupili iz prometa. Inicijalna investicija bila je 300 evra,
koliko je koštao mikser. Ubrzo je velika narudžbina za Novu godinu
isplatila mikser, a naredna, 2014. godina omogućila nam je kupovinu
profesionalne rerne.
imamo strogu kontrolu troškova. Krenuli smo bez ikakvih zaduživanja, svu
opremu smo kupili iz prometa. Inicijalna investicija bila je 300 evra,
koliko je koštao mikser. Ubrzo je velika narudžbina za Novu godinu
isplatila mikser, a naredna, 2014. godina omogućila nam je kupovinu
profesionalne rerne.
Milivoje Č: Nijednog dana nismo bili u
vakuumu, trudili smo se da iz koraka u korak vodimo računa o ekonomskoj
održivosti projekta koji ume da bude riskantan, ako se neoprezno uđe u
njega.
vakuumu, trudili smo se da iz koraka u korak vodimo računa o ekonomskoj
održivosti projekta koji ume da bude riskantan, ako se neoprezno uđe u
njega.
NE: Koliko vam je teško da zaobiđete ulazak u kredit?
Milivoje Č: Mi smo namerno usporili
projekat, zato što smatramo da će na taj način svaki korak koji
napravimo biti kvalitetniji. Kad ubzate proces i sabijete, recimo, ovih
naših godinu i po dana u tri meseca, mnogo je veća verovatnoća da će
sama koncepcija da prsne na nekim mestima, nego kad idete vrlo sporo.
Izbegli smo bilo kakva zaduživanja, možemo sami da diktiramo tempo, jer
smo postavili sistem tako da ima minimalne troškove, vrlo pristojnu
profitabilnost i da može sporo da se razvija.
projekat, zato što smatramo da će na taj način svaki korak koji
napravimo biti kvalitetniji. Kad ubzate proces i sabijete, recimo, ovih
naših godinu i po dana u tri meseca, mnogo je veća verovatnoća da će
sama koncepcija da prsne na nekim mestima, nego kad idete vrlo sporo.
Izbegli smo bilo kakva zaduživanja, možemo sami da diktiramo tempo, jer
smo postavili sistem tako da ima minimalne troškove, vrlo pristojnu
profitabilnost i da može sporo da se razvija.
Milica Č: Tu je zapravo odgovor na
pitanje. Ne smeju da nam porastu apetiti u smislu da poželimo da kupimo
brod, ili da uđemo u kredit da bismo podigli fabriku. Kad jednom budemo
zaradili za fabriku, napravićemo je. Krediti su, po mom mišljenju,
najdrastičniji primer onoga što nije dobro za posao. Obojica gazda za
koje sam radila uleteli su u kredite i onda došli u situaciju da im
plate budu problem, a kamoli nešto drugo od tekućih troškova. Rekli smo
sebi da to nećemo da radimo. Probaćemo sa malim količinama, pa šta bude.
U početku nismo nikog zapošljavali, radili smo samo nas dvoje. Ja sam
pekla kolače, Mića ih je vozio.
pitanje. Ne smeju da nam porastu apetiti u smislu da poželimo da kupimo
brod, ili da uđemo u kredit da bismo podigli fabriku. Kad jednom budemo
zaradili za fabriku, napravićemo je. Krediti su, po mom mišljenju,
najdrastičniji primer onoga što nije dobro za posao. Obojica gazda za
koje sam radila uleteli su u kredite i onda došli u situaciju da im
plate budu problem, a kamoli nešto drugo od tekućih troškova. Rekli smo
sebi da to nećemo da radimo. Probaćemo sa malim količinama, pa šta bude.
U početku nismo nikog zapošljavali, radili smo samo nas dvoje. Ja sam
pekla kolače, Mića ih je vozio.
Trenutno angažujemo četiri žene i naš tim je u stanju da proizvede 2,2 tone kolača mesečno, što je preko 26 tona godišnje.
Nastavak teksta možete pročitati u desetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
