Voda, sunce, vetar i biomasa biće zamena za lignit, kaže EPS

Najviše struje u Srbiji potiče od niskokaloričnog lignita iz kopova u Kolubari i Kostolcu, kaže savetnik direktora Elektro-privrede Srbije (EPS) za poslovni sistem Vladimir Šiljkut. Pored toga tu su potencijali za iskorišćavanje biomase, vetra i solarne energije.

Srbija ima još nešto preostalog hidro potencijala, u Drinskom i Moravskom slivu, kaže Šljukut.

„Raspolažemo i biomasom, to je možda i prilično neiskorišćen resurs, ima nešto vetra i sunca, geotermalne energije.“

U Srbiji je, kao napominje, mnogo povoljnije područje za dobijanje solarne energije, nego što je to u Centralnoj Evropi.

Ipak, taj region je otišao mnogo dalje u tom pravcu, nego Srbija.

Raspolažemo izvorima geotermalne energije, a podseća i da korišćenje električne energije u Srbiji, nije dovoljno efikasno.

„Imamo velike resurse u upravljivoj potrošnji, pre svega u termo-akumulacionim uređajima i klima uređajima, kao i u skladištenju električne energije.“

Savetnik diretora EPS-a dodaje kako će se raditi i na utvrđivanju potencijalnih lokacija za reverzibilne hidro-elektrane (RHE), kao i da se neće se raditi na lokacijama za RHE Bistrica i Đerdap 3, jer su one već prepoznate.

Pored svega toga, postoji i mogućnost skladištenja energije u vidu tople vode, kao i korišćenje takozvane termičke inercije zgrada, kada materijal od kog se prave ti objekti ima dobre karakteristike za upijanje i oslobađanje toplote.

Isplativost ulaganja

Kako Šiljkut objašnjava, međunarodne finansijske institucije ne žele da daju novac za ekološke projekte onim državama koje u oblasti energetike ulažu u ugalj ili u nešto što ima veze sa tim energentom.

„Više ne možete da obezbedite finansiranje i kreditne aranžmane za tehnologije na ugalj“, kaže on.

Kako dodaje predstavnik EPS-a, hidropotencijal je neujednačen sezonski i prostorno, a što se tiče biomase, ona ima jednu veliku manu, a to je ograničenje po pitnaju isplativosti.

Izlaganje dr. Vladimira Šiljkuta na Sajmu energetike 2022.Foto: Nova ekonomija/Čedomir Savković

„Ako morate da skupljate biomasu sa područja većeg od 50 kilomatara u prečkiku, od mesta gde ćete je spaljivati, troškovi transporta enormno rastu. Vetar je ograničen prostorno, a solidan je sunčev potencijal“, kaže Šiljkut.

Kako dodaje, Srbija ima termalnu energiju, to su uglavnom izvori sa relativno niskomtemperaturom, ali mogu da se iskoriste.

Prema Šiljkutovom mišljenju, u Srbiji je najveći potencijal energetska efikasnost, u smislu da to treba da se unapredi i da energija treba bolje, odnosno racionalnije da se koristi.

Kakvi su potencijali vetra

Južni Banat je područje koje je najpogodnije za gradnju vetroparkova i to su privatni investitori već koristili.

Kako Šiljkut dodaje, nešto malo manje je to pogodno u Bačkoj, preko puta Dunava je područje Kostolca i Stiške doline, koje je isto povoljno za vetroparkove, kao i Istočna Srbija, gde to opet zavisi od kontiguracije terena.

Studiju o potencijalu vetra, kako podseća, za potrebe EPS-a radio je Elektrotehnički fakultet (ETF) u Beogradu.

Prema toj studiji, kako naglašava, taj potencijal od 2030. godine mogao bi da bude ukupne instalisane snage od 1,7 do 3,6 gigavata (GW).

Potencijal sunca

Prednost sunca u odnosu na vetar je veća ujednačenost potencijala nego u slučaju vetra. Ipak, tu postoje neka područja gde postoji veći potencijal.

„Međutim, tamo gde je najveći potencijal, najmanja je tražnja za električnom energijom i nisu dobro razvijene preneosne distributivne mreže“, napominje Šiljkut.

Prema njegovim rečima, potencijal solarnih elektrana, kojima bi raspolagao EPS kreće se od dva do 3,5 megavata.

Šta je „Go Green Road“?

U dokumentu koji je prezentovao EPS, pod nazovom Gou Grin Roud (Go Green Road), iz juna 2022, sagledan je period do 2035. godine.

Posle 2028. godine trebalo bi da se smanjuje udeo termoelektrana u proizvodnji struje u Srbiji, predviđa ovaj dokument.

Pod zelenom energijom misli se na vetroparkove i solarne elektrane koje su u vlasništvu EPS-a.

Kako je Šiljkut dodao, termoelektrane Kolubara A i Morava trebalo bi do kraja zimske sezone 2023-2024. da izađu iz pogona, ali bi u međuvremenu trebalo da se završi TE Kostolac B3.

Posle toga od 2025. do 2028. trebalo bi da izađu iz pogona najstariji i najmanji blokovi u TENT-u A, kao i Kostolac A.

U pogon bi trebalo da uđe TE Kolubara B, snage 350 megavata i jedna gasna elektrana od 300 megavata.

„Poenta je da se Kolubara B može da koristi i manje kvalitetan niskokaloričan lignit, da se on razvrstva u kopu i da sagoreva sa biomasom do nekih 30 odsto udela. Po tom osnovu će biti manje emisije, negu u slučaju da je to klasično postrojenje“, objašnjava Šiljkut.

Kako naglašava, lignit boljeg kvaliteta išao bi u blokove ostalih termoelektrana.

Takođe, planira se i postavljanje solarnih panela na pepelištima TE koje se zatvaraju i tu se pre svega misli na Kolubaru A i Moravu.

Ukupna energija kojom će raspolagati EPS do 2035. godine, računajući i energiju koja se otkupljuje po feed in tarifama, kao i od privatnika na osnovu ugovora o dugoročnom otkupu, prema Šiljkutovim rečima, biće dovoljna da se podmire domaće potrebe.

Kako je dodao, kada se sve što je planirano uzem u obzir, smanjenje emisija štetnih gasova do 2035. godine iznosilo bi 25 odsto.