NBS: Referentna kamatna stopa povećana na četiri odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) povećao je referentnu kamatnu stopu na četiri odsto, što je više za 50 baznih poena. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice na tri odsto, kao i stopa na kreditne olakšice, na pet odsto, saopštila je Narodna banka Srbije.

U uslovima nastavljenih, globalnih, troškovnih pritisaka i rasta uvozne inflacije, Izvršni odbor odlučio je da dodatno poveća referentnu kamatnu stopu i time nastavi pooštravanje monetarnih uslova, navodi se u saopštenju NBS.

„Donošenjem ovakve odluke, Narodna banka Srbije teži da doprinese da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i da se vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja“, saopštila je Narodna banka Srbije.

Sedmo povećanje referentne kamatne stope

Izvršni odbor je istakao da Narodna banka Srbije postepeno, ali kontinuirano pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu od oktobra prošle godine, vodeći pritom računa i o rastu privredne aktivnosti. Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja sedmo uzastopno povećanje ove godine.

„Referentna kamatna stopa je od aprila ove godine povećana za ukupno 300 baznih poena. Pored povećanja osnovnih kamatnih stopa i pooštravanja uslova dinarske likvidnosti, Narodna banka Srbije znatno doprinosi cenovnoj stabilnosti u srednjem roku i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kroz ograničavanje prenošenja rasta uvoznih cena na domaće cene“, ističe se u saopštenju NBS.

Usporavanje privredne aktivnosti

Izvršni odbor NBS očekuje da će se inflacija u najvećoj meri kretati u skladu s poslednjom, avgustovskom projekcijom Narodne banke Srbije. Prema toj projekciji, vrhunac međugodišnje inflacije najverovatnije je dostignut u septembru i krajem godine trebalo bi da inflacija bude na nižem nivou od trenutnog.

Nastavak opadajuće putanje inflacije očekuje se i u narednoj godini, a povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu.

U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu, ocenjuje NBS.

U uslovima usporavanja globalnog privrednog rasta i jačanja recesionih pritisaka u Evropi u zoni evra, najvažnijem ekonomskom partneru Srbije, NBS očekuje da će do kraja ove i početkom naredne godine usporiti i domaća privredna aktivnost.

U prvoj polovini ove godine stopa rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije bila je relativno visoka i iznosila je 4,1 odsto međugodišnje, Izvršni odbor projektuje da će se kretati između 3,5 i 4,5 odsto godišnje, ali uz rizike da će biti manji po osnovu mogućeg nižeg od očekivanog privrednog rasta zone evra kao i nepovoljnije domaće poljoprivredne sezone.

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da su geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini uticali na to da svetske cene energenata i primarnih proizvoda u prvoj polovini ove godine dostignu najviše nivoe, što je za posledicu imalo dalji rast globalne inflacije.

U takvim uslovima, mnoge centralne banke su poslednjih meseci zaoštravale svoje monetarne politike dinamičnije nego što se prethodno očekivalo, korigujući pritom naviše svoje projekcije kretanja inflacije.

„Evropska centralna banka se u septembru odlučila za najveće povećanje svoje osnovne kamatne stope ikada zabeleženo (75 baznih poena), a slično povećanje očekuje se i u oktobru. Na to ukazuje i podatak o daljem rastu inflacije u zoni evra na novi istorijski maksimum (dvocifreni nivo u septembru). U istoj meri u septembru je osnovne kamatne stope povećao i Sistem federalnih rezervi. Nastavak pooštravanja monetarne politike očekuje se i u narednom periodu, jer, prema očekivanjima, inflacija u zoni evra i Sjedinjenim Američkim Državama ne bi trebalo da se vrati u granice cilja pre 2024. godine“, navodi se u saopštenju NBS.

Znatan rast cena energenata na svetskom tržištu i relativno visoka uvozna inflacija, uz efekte suše na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, koji se odražavaju na dalji rast cena hrane, za posledicu ima nastavak rasta inflacije u Srbiji, ocenjuje NBS.

Međugodišnja inflacija u Srbiji u avgustu je iznosila 13,2 odsto, od čega oko 70 odsto tom rastu doprinosi i dalje rast cena hrane i energenata.

U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. novembra.