Inflacija u kombinaciji sa privrednim padom nije realan scenario, kaže NBS

Međugodišnja inflacija trebalo bi da da dostigne vrhunac u junu i julu, i taj maksimum bi trebalo da bude negde u rasponu između 10 odsto i 11, kaže Narodna banka Srbija (NBS) za Novu ekonomiju. Iz centralne banke stagflaciju (inflacija plus pad proizvodnje) trenutno ne vide kao realan scenario. 

Nakon vrhunca inflacije na leto, NBS sa dolaskom nove poljoprivredne sezone (pod pretpostavkom da se ne ponovi prošlogodišnja suša) očekuje da međugodišnja inflacija počne da se smanjuje. 

Cene hrane i energije su komponente koje su u najvećoj meri doprinele rastu inflacije krajem prethodne i početkom ove godine, a NBS navodi da su to komponente od kojih se očekuje da i u narednom periodu najviše utiču na kretanje inflacije. Oko dve trećine ukupne inflacije u prethodnim mesecima je opredeljeno kretanjem ovih cena. 

„Smanjenju inflacije u velikoj meri bi pomoglo i smanjenje svetskih cena nafte, prirodnog gasa i ostalih sirovina, što u ovom trenutku u velikoj meri zavisi od razrešenja, ili makar delimičnog smirivanja, sukoba u Ukrajini i geopolitičkih tenzija“, navodi NBS. 

NBS u narednom periodu očekuje i nešto veći rast cena kod proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije, usled sve snažnijeg prelivanja troškovnih pritisaka (po osnovu veće uvozne inflacije, kao i daljeg rasta globalnih cena primarnih proizvoda) i na cene neprehrambenih proizvoda i usluga.

Ulazak u granice inflacionog cilja Narodne banke Srbije (koji iznosi 3 ± 1,5 odsto) očekuje se u drugoj polovini naredne godine, dok bi krajem 2023. inflacija trebalo da iznosi oko 4 odsto.

NBS, međutim, upozorava da izneta projekcija inflacije sa sobom nosi rizike i oni su veći nego što je to uobičajeno, zbpg nekoliko kriza u svetu koje se dešavaju istovremeno. 

„Domaćih rizika je znatno manje i odnose se na nadolazeću poljoprivrednu sezonu, koja uvek nosi rizik, kao i na proizvodnju uglja i električne energije koja poslednji pola godine nije na zadovoljavajućem nivou“,  navodi NBS.

Pojavu stagflacije, Narodna banka Srbije trenutno ne vidi kao realan scenario. 

„Drugi uslov za pojavu stagflacije, stagnacija ili realni pad ekonomske aktivnosti, nije ishod koji Narodna banka Srbije vidi kao verovatan ni u tekućoj ni u narednoj godini, što je takođe predstavljeno kroz našu projekciju rasta BDP-a u okviru Izveštaja o inflaciji. Naša projekcija realnog rasta BDP-a za 2022. godinu kreće se u rasponu od 3,5 odsto do 4,5 odsto, a za narednu godinu u rasponu od 4 do 5 odsto“, navodi NBS. 

NBS kaže i da su vodeće međunarodne finansijske institucije u svojim najnovijim prognozama takođe izvršile određenu reviziju naniže za ekonomski rast, a naviše u pogledu inflacije, ali ne do nivoa koji bi doveli do stagflacije kao realnog scenarija.

„Trenutno se prema projekcijama MMF-a i OECD-a globalni privredni rast projektuje na nivou od oko 3 odsto“,  navodi NBS.