Srbija

19.10.2022. 10:41

Nova ekonomija

Autor: Nova ekonomija

Inflacija zasad jede i kamate koje država Srbija plaća

Novcanik sa dinarima Foto: Nova ekonomija

Srbija

19.10.2022. 10:41

Trenutne kamatne stope koje država Srbija plaća su povoljne za dužnika jer su kamate zbog inflacije realno negativne, kazao je za štampano izdanje Nove ekonomije ekonomista Slaviša Tasić.

Kako je naveo,  ako je kamata sedam odsto, a inflacija u evrima devet, onda je to realno negativna kamatna stopa.

„A takva stopa je povoljna za dužnika. To važi i za budžet Srbije, čiji su prihodi takođe uvećani inflacijom. Ne znači ovo da je inflacija dobra, već da treba gledati realne kamate i one trenutno nisu toliko strašne. Međutim, to je tako u ovom trenutku, a kada inflacija počne da pada onda će i ovakva kamata postati realno pozitivna. Koliko se sada zaduživati zavisi od procene kakvu inflaciju očekujemo u evrima. Ako ona padne, onda će stopa od sedam odsto ponovo biti jako visoka, iako ove godine to u realnom smislu nije”, ocenjuje on.

Tasić ističe da su faktori rasta kamata delom spoljni, jer imamo inflaciju i opšti rast kamata u evrozoni i inače u svetu.

„U evrozoni su sve kamate porasle za dva ili 2,5 procentna poena od prošle godine. Ali, delom su i domaće, jer je kamata za Srbiju porasla i više od toga. Dakle, nisu porasle samo kamate, već i razlike u kamati između Srbije i drugih zemalja evrozone. Nemačke pre svega, koja se uzima kao najstabilnija. Ta razlika je merilo drugih stvari vezanih za Srbiju, kao što su budžetske i energetske neizvesnosti. Ne gleda se samo koliki je trenutni javni dug, nego i koliko će država morati da potroši u ovoj energetskoj krizi”, objašnjava on.

Može li Srbija da plaća svoje kredite

Može li Srbija da plaća svoje kredite

 

Analiza Nove ekonomije je pokazala da je u prvih sedam meseci za kamate iz budžeta isplaćeno 83,7 milijardi dinara, što je nominalno 5,7 odsto više nego prošle godine u istom periodu, ali kada se odbije inflacija četiri odsto manje.

Najveći izdaci za kamate bili su 2015. godine, kada su činili tri odsto BDP-a, da bi postepeno opadali na 1,7 odsto u prošloj godini.

 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.