U jednoj garaži u Resniku, dok je šila molerske valjke, maštala je da ima multinacionalnu kompaniju koja će „osvojiti” svetsko tržište. Tako je izgledao početak pokretanja proizvodnje molerskih valjaka i četki, kad je Sanja Jakovljević, vlasnica i direktorka kompanije Beorol 1997. godine otvorila sa bratom samostalnu zanatsku trgovinsku radnju. U to vreme, uvezli su prvi put četke i valjke sa Kipra, ali su ubrzo počeli sami da ih proizvode. Uz pomoć tehničkog umeća njenog brata koji je sam napravio mašinu za proizvodnju valjaka, sklopio je od delova sa otpada, počeli su da rade.

„Moj brat je rekao – sami ćemo da proizvodimo. Kupili smo mašinu za šivenje, pre toga nisam znala dugme da ušijem. Sedela sam i šila valjke, komšija je savijao žicu. Počela sam da se bavim i prodajom, pa smo zaposlili komšinicu koja i danas šije valjke”, priča Sanja Jakovljević za Novu ekonomiju.

U početku su prodavali male količine. Kad su dolazili poslovni partneri, savetovali su je i upozorili: „Proizvodnja bez milionskih komada ne može da funkcioniše. Ako misliš ovako da nastaviš, odmah stavi ključ u bravu.”

Proizvodnja valjaka je manja oko 30 odsto ove godine u odnosu na prošlu godinu. Pad tražnje na domaćem tržištu uticao je na smanjenje proizvodnje

Danas je Beorol jedina kompanija na Balkanu koja proizvodi molerski alat, četke, valjke, pomoćni i plastični alat i izvozi u više od 50 zemalja širom sveta.
Beorol se nalazi među 100 malih i srednjih preduzeća na listi „Skriveni šampioni“ (MSP 100) koju je nedavno objavio Centar za visoke ekonomske studije (CEVES).  Na toj listi su domaća preduzeća kod kojih izvoz sopstvenih proizvoda i usluga čini više od 24,9 odsto prihoda i imaju vrednost veću od milion evra.

Prema podacima sa ove liste, kompanija Beorol sa 291 zaposlenim, prošle godine imala je promet od 27 miliona evra, od čega više od 11,5 miliona evra čini izvoz na strana tržišta.

U proizvodnoj hali u Dobanovcima jedna smena trenutno ne radi zbog pada tražnje na domaćem i svetskom tržištu.

Jeste li zabrinuti zbog najave teške zime i krize koja će tek da nam „zakuca” na vrata i kako je do sada kriza zbog rata u Ukrajini uticala na vaše poslovanje?

Činjenica je da ove godine nije nimalo laka situacija, ali ako se stalno ponavlja da će biti teško i još teže, onda ljudi kupuju samo osnovne životne namirnice. I to se oseća i značajno se odrazilo na domaće tržište građevine i građevinskog materijala, osim na velike državne projekte.

Naši potrošači, porodični ljudi, gotovo da su prestali da kupuju ovu vrstu proizvoda. Kupuju samo hleb, mleko i osnovne životne namirnice. Svakodnevno stvaranje tenzija nije dobro zato što se stvara strah u društvu i blokira se potrošnja. Sve to utiče na celokupnu ekonomiju države i značajno se oseća na domaćem tržištu. Da bismo pokrili pad prodaje u Srbiji, moramo da izvozimo što više i pronalazimo nova tržišta.

Izvozite u više od 50 zemalja širom sveta, u zemlje regiona, kao i u Rusiju. Šta se sada dešava sa vašim izvozom na tržište Rusije?

Rusija nam je izuzetno važno tržište, na rusko tržište izvozimo 30 odsto naše proizvodnje. Nije dobro kada toliki udeo izvoza zavisi od jedne države. Suočeni smo sada sa padom prodaje u Rusiji, smanjila se tražnja na njihovom tržištu. Od početka rata u Ukrajini imali smo mnogo problema sa transportom, poskupeo je transport, a kamioni putuju 18 dana. Prodaja na ruskom tržištu nam je opala između 20 i 30 odsto, pošto su se njihovi kupci okrenuli proizvodima iz Kine.

Uspeli smo da zadržimo izvoz u Rusiju, ali troškovi transporta su skočili sa 1.500 na 6.500 evra, čak je cena šlepera dostizala i 9.000 evra. Čim uračunamo troškove transporta u cene proizvoda, odmah smo manje konkurentni na tom tržištu i prodaja opada. Ali svetsko tržište je ogromno, tako da pronalazimo načine da neke gubitke apsorbujemo i pokrijemo na drugim tržištima.
Imate četiri proizvodne linije: proizvodite valjke, četke, krep trake i plastični alat.

Godišnje proizvodite 14,6 miliona četki, 18,9 miliona valjaka, 11 miliona molerskih traka, 700 tona plastičnog alata. Kakve rezultate očekujete ove godine?

Proizvodnja se smanjuje. Proizvodnja valjaka je manja oko 30 odsto ove godine u odnosu na prošlu. Pad tražnje na domaćem tržištu uticao je na smanjenje proizvodnje, što pokušavamo da nadomestimo na drugim tržištima. Proizvodnja krep traka je povećana, dok se manje proizvode četke i valjci. Imamo dve firme, jednu proizvodnu Beorol Prima i trgovinsku Beorol. Osim na domaćem tržištu, imamo sedam ćerki firmi: u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj, Rumuniji, Rusiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Struja je poskupela za privredu od početka septembra, Vlada je donela zaključak kojim je preporučila EPS-u cenu od 95 evra po megavat-satu (MWh) bez PDV-a. Dosadašnja cena struje za privredu bila je 75 evra po MWh.  Ova cena važila je od Nove godine i bila je za 30 odsto veća od prošlogodišnje. Pošto ste proizvodna kompanija, koliko vas pogađa poskupljenje struje? Osim toga, očekuje se i energetska kriza.

Privredna komora Srbije (PKS) je krajem septembra pozvala proizvođače plastike na razgovor o mogućim restrikcijama struje ove godine. Mi smo kao i ostali proizvođači ocenili da ukoliko bude restrikcija struje, da je bolje da jedan dan nemamo struju, nego da nam se tokom dana ugasi na tri sata, kad pokrenemo proces proizvodnje. Inače, za proizvodnju plastike troši se mnogo struje. Kad se ugase mašine i ponovo pokrenu, to su ogromni troškovi za pokretanje pogona. Teže bi nam pale restrikcije, nego poslednje poskupljenje struje.

Teže bi nam pale restrikcije nego poslednje poskupljenje struje

Šta su vam rekli na tom sastanku, šta će se desiti, hoće li biti restrikcija struje?

Oni su nas pozvali na razgovor, da čuju naše mišljenje da bi mogli da daju predlog Vladi da donese paket mera, da li će i kako da se isključuje struja za industriju. Ne znam da li će ili neće biti restrikcija, ali prisustvovali smo tom sastanku. Dobro je što nas je Privredna komora Srbije pozvala i što inicira razgovore sa proizvođačima.

U Beogradu se mnogo gradi. Predviđena vrednost građevinskih radova u Srbiji u julu bila je veća 95,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, vidi se iz podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Kako to utiče na vašu prodaju?

Tokom pandemije je bila fenomenalna situacija, barem u našoj delatnosti. Ljudi su bili kod kuće, renovirali su kuće i stanove.