Savremeni svet počiva na snažnoj pretpostavci da se ljudski život kreće unapred. Napredak se ne smatra samo mogućim, već i neizbežnim. Tehnološki razvoj, ekonomski rast i širenje organizacija uzimaju se kao dokaz da unapređujemo svoje uslove života. Takođe u našim individualnim, privatnim životima, postoji nekakva implicitna pretpostavka da je uspešan život samo onaj gde se sve kreće neprestanom uzlaznom linijom. Nažalost, ovo uverenje počiva na krhkim osnovama. Ideja neprekidnog napretka više je narativ nego činjenica, narativ koji pruža utehu, pravac i opravdanje za sisteme koji bi inače mogli delovati proizvoljno ili čak destruktivno.

U središtu ovog narativa nalazi se duboko nerazumevanje ljudske prirode.