Rast srpske ekonomije oko tri odsto, ali uz brojne rizike

Vlada Srbije bi trebalo da preduzme sveobuhvatnu i temeljnu reformu javnih preduzeća da bi ih učinila finansijski održivima i unapredila korporativno upravljanje, kao i da pripremi pravni okvir za pomoć energestki ugroženim kupcima, piše u novom izveštaju Svetske banke.

Svetska banka je predstavila redovni ekonomski izveštaj za Zapadni Balkan.

„Tekuća kriza u domaćem sektoru energetike ponovo je ukazala na hitnost unapređenja upravljanja javnim preduzećima“, navodi Svetska banka.

Srbiji se u srednjem roku predviđa rast od oko 3 odsto godišnje, procenjuje Svetska banka,  ali uz naglašavanje nekoliko rizika koji bi mogli da utiču negativno na makroekeonomske izglede srpske ekonomije.

Prvi rizik je inflacija, jer se ne zna šta će biti sa međunarodnim cenama hrane, energenata i ključnih inputa, drugi je rizik fiskalni deficit koji može da ide na gore, u zavisnosti od performansi velikih energetskih kompanija, rekao je na predstavljanju izveštaja Svetske banke Lazar Šestović, viši makroekonomista za Srbiju.

„Ako (kompanijama) bude potrebna značajnija direktna pomoć, sve će se to dodati fiskalnom deficitu“, naglašava Šestović.

Treći rizik kada se radi o Srbiji je, kaže, pitanje snabdevanja energijom, odnosno dostupnost gasa, struje.

„To je nešto što ne zavisi samo od Srbije i njenih energetskih kompanija“, kaže Šestović.

Pre izbijanja rata u Ukrajini, projekcije su ukazivale na to da će privreda Srbije rasti po stopi od između 4 i 4,5 odsto godišnje.

„Međutim, rat, povećanje cena na svetskom tržištu i teškoće u radu EPS-a tokom zime 2021-22. doveli su do snižavanja prognoze rasta. Uzevši u obzir uticaj ovih šokova, u 2022. se predviđa rast od 3,2 odsto“, piše u izveštaju Svetske banke.

Izgledi srpske ekonomije prevashodno zavise i od programa domaćih reformi i njegovog sprovođenja, piše u izveštaju.

„Pored toga, na javne finansije mogu uticati i njihove potencijalne obaveze (koje su trenutno pokrivene državnim garancijama), i to naročito one koje se odnose na pogoršanje rezultata rada javnih preduzeća, kao što je nedavno zabeleženo kod EPS-a i Srbijagasa.“

Svetska banka nema informacije da je neko dirao podatke u RGZ

Niže projekcije za Zapadni Balkan

Uprkos snažnom startu kada se radi o privrednom rastu i zaposlenosti u prvoj polovini 2022. godine, region Zapadnog Balkana se sada suočava sa novim šokovima, rekao je na predstvljanju izveštaja Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.

„Sa fiskalne strane, mere koje su vlade sprovele u borbi sa inflacijom i velikim cenama enregije, a kako bi zaštitile domaćinstva i firme, skupo su plaćene. Ovo se posebno odnosi na uvoznike energije: Srbiju, Kosovo i Severnu Makedoniju“, rekao je Pontara.

Svetska banka je u izveštaju revidirali na niže projekcije rasta u regionu u 2023. godini, na 2,8 procenta. 

Ovo je, kako kaže Pontara, zbog usporavanja ekonomije evrozone, koja je izvor tražnje za dobra i usluge na Zapadnom Balkanu, i izvor investicija.

Prema njegovim rečima, prioritet za vlade bi trebalo da budu najugroženiji segmenti društva,  ali uz osiguranje da mere koje se sprovode budu targetirane. 

U srednjem roku vlade bi trebalo da se fokusiraju na strukturne reforme, koje su ključne za rast.

Kriza je, kaže Pontara, ukazala i na važnost ubrzanja zelene tranzicije u regionu ka generaciji čistije električne energije i zelenoj proizvodnji i potrošnji.

Svetska banka smanjila globalne prognoze rasta

Ričard Rekord, vodeći ekonomista za Zapadni Balkan, kaže da Svetska banka procenjuje da će u celoj 2022. godini rast za ceo Zapadni Balkan biti 3,4 odsto.

„Sve zemlje sem Albanije imaju dvocifrenu inflaciju, ako gledamo samo cene hrane, rast je dramatičniji“,  rekao je na predstavljanju izveštaja. 

Rekord navodi da je prva polovina godine donela oporavak potrošnje i investicija, a da su nivoi zaposlenosti bili na istorijskim nivoima.

„Nivo zaposlenosti na Zapadnom Balkanu je 46 odsto, što je najviše što smo videli, ali je manje nego u EU, gde je zaposlenost 61 odsto“, dodaje on. 

Ovaj rast, kada se radi o poslovima, se najviše tiče toga što su se žene vratile na tržište rada – mladi i žene su tokom kovida najviše bili pogođeni.