Svetska banka smanjila globalne prognoze rasta

Globalni ekonomski rast mogao bi da padne na 2,9 odsto u 2022. godini, sa 5,7 koliko je iznosio u 2021. godini, navodi Svetska banka u junskoj prognozi.

Projekcija je značajno pesimističnija u odnosu na onu iz januara, kada je Svetska banka za 2022. godinu predvidela globalni rast od 4,1 odsto.

Izglede za rast pogoršavaju i dodatni poremećaji u uvozu energije iz Rusije mogli,  što se posebno odnosi na evrozonu i Rusiju, i dalje može da nanese štetu ekonomijama Evrope i Centralne Azije. 

Moguće poremećaji u zalihama prirodnim gasom i naftom su akutni rizici u centralnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu, kaže Svetska banka. 

Dostupne zalihe prirodnog gasa variraju, kaže Svetska banka. Dajući primer ograničenih skladišnih kapaciteta u manjim zemljama kao što je Bosna i Hercegovina, Svetska banka navodi da bi Srbiji, na primer, postojeći „inventar“ mogao da pomogne pri ublažavanju trenutnog šoka u snabdevanju. 

Govoreći o rastu globalne ekonomije, Svetska banka navodi da rat u Ukrajini remeti aktivnosti, investicije i trgovinu u bliskoj budućnosti. 

Ruska invazija na Ukrajinu zajedno sa štetom od pandemije koronavirusa dodatno je usporila globalnu ekonmiju, što bi moglo da dovede do dugotrajnog slabog rasta i povišene inflacije. 

Sve ovo povećava rizik od stagflacije, sa potencijalno štetnim posledicama i za privrede sa srednjim i niskim prihodima, kaže Svetska banka.

Nivo dohotka po glavi stanovnika u privredama u razvoju ove godine će biti skoro 5 odsto ispod svog prepandemijskog trenda. 

„Rat u Ukrajini, blokade u Kini, poremećaji u lancu snabdevanja i rizik od stagflacije koče rast. Mnoge zemlje će recesiju teško izbeći“, rekao je predsednik Svetske banke Dejvid Malpas.

On smatra da je neophodno da se podstiče proizvodnja i izbegavaju trgovinska ograničenja.

„U borbi protiv pogrešne alokacije kapirala i nejednakosti neophodne su promene u fiskalnoj, monetarnoj, dužničkoj i klimatskoj politici“, kaže Malaps.