Globalni ekonomski rast mogao bi da padne na 2,9 odsto u 2022. godini, sa 5,7 koliko je iznosio u 2021. godini, navodi Svetska banka u junskoj prognozi.
Projekcija je značajno pesimističnija u odnosu na onu iz januara, kada je Svetska banka za 2022. godinu predvidela globalni rast od 4,1 odsto.
Svetska banka, u odnosu na januar, procenjuje manji rast i za srpsku ekonomiju: 3,2 odsto u 2022. godini i 2,7 odsto u 2023, vidi se iz podataka. Očekivanja Svetske banke za Srbiju samanjena su za 1,3 odsto u odnosu na januarsku prognozu.Izglede za rast pogoršavaju i dodatni poremećaji u uvozu energije iz Rusije mogli, što se posebno odnosi na evrozonu i Rusiju, i dalje može da nanese štetu ekonomijama Evrope i Centralne Azije.
Moguće poremećaji u zalihama prirodnim gasom i naftom su akutni rizici u centralnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu, kaže Svetska banka.
Dostupne zalihe prirodnog gasa variraju, kaže Svetska banka. Dajući primer ograničenih skladišnih kapaciteta u manjim zemljama kao što je Bosna i Hercegovina, Svetska banka navodi da bi Srbiji, na primer, postojeći „inventar“ mogao da pomogne pri ublažavanju trenutnog šoka u snabdevanju.
Govoreći o rastu globalne ekonomije, Svetska banka navodi da rat u Ukrajini remeti aktivnosti, investicije i trgovinu u bliskoj budućnosti.
Ruska invazija na Ukrajinu zajedno sa štetom od pandemije koronavirusa dodatno je usporila globalnu ekonmiju, što bi moglo da dovede do dugotrajnog slabog rasta i povišene inflacije.
Sve ovo povećava rizik od stagflacije, sa potencijalno štetnim posledicama i za privrede sa srednjim i niskim prihodima, kaže Svetska banka.
Nivo dohotka po glavi stanovnika u privredama u razvoju ove godine će biti skoro 5 odsto ispod svog prepandemijskog trenda.
„Rat u Ukrajini, blokade u Kini, poremećaji u lancu snabdevanja i rizik od stagflacije koče rast. Mnoge zemlje će recesiju teško izbeći“, rekao je predsednik Svetske banke Dejvid Malpas.
On smatra da je neophodno da se podstiče proizvodnja i izbegavaju trgovinska ograničenja.
„U borbi protiv pogrešne alokacije kapirala i nejednakosti neophodne su promene u fiskalnoj, monetarnoj, dužničkoj i klimatskoj politici“, kaže Malaps.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Ostalo Vesti iz zemlje Albanija
Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani najavio je da će se na zatvorenoj sednici Vlade razmatrati i odlučivati o daljem učešću ove države u inicijativi „Otvoreni Balkan“, javlja agencija B...
Vesti iz zemlje gejming industrija
Broj zaposlenih u gejming industriji u Srbiji u 2023. godini povećao se za 98 odsto u odnosu na 2022. godinu, a razlog za to je veliki broj profesionalaca iz ove oblasti koji se doselio u zemlju iz Ukrajine,...
Samo pred izbore 2023. godine građanima je podeljeno skoro pola milijarde evra. Od kada je u koroni prvi put počela da jednostavno šalje novac građanima po sopstvnom izboru, vlast je uvela u praksu da pred ...
Vesti iz zemlje Trag fondacija
Udruženja ili grupe građana zainteresovani da sami unaprede sredine u kojima žive mogu da do 7. maja, 2024.godine prijave svoje ideje na konkurs koji Trag fondacija organizuje u okviru programa Aktivne zajed...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
