Osuđeni na odela

Kako se obući za posao da bismo ostavili utisak
poverenja, sigurnosti i ozbiljnosti? Koliko su pravila oblačenja
obavezna u određenim zanimanjima, toliko su u nekim profesijama podložna
promenama. Stilista Ašok Murti za „Novu ekonomiju“ govori šta se sme, a
šta ne kada je o oblačenju za posao reč.

Koliko je poslovni dres kod danas nešto što je strogo određeno?

Ovo pitanje ima veze sa nizom zanimanja o kojima  razgovaramo. Postoje
zanimanja koja imaju i dalje konzervativan dres kod koji je ono što mi
podrazumevamo pod klasičnim poslovnim oblačenjem. Pre svega govorimo o
konsaltingu, finanasijama, osiguranju, svim onim zanimanjima koja
spadaju u tzv. spora zanimanja, gde taj utisak koji se ostavlja mora da
bude solidnost, postojanost. Međutim, kako se izmičemo iz tog spektra
zanimanja, ulazimo u ona koja su, da kažemo, malo kreativnija, kao
advertajzing. Tu već počinje da se dešava nešto što se zove
razlabavljivanje tog klasičnog dres koda, odnosno uvođenje nečega što se
zove smart casual, tj. nečega što ima mnogo elemanata klasičnog
poslovnog oblačenja. Casual se kod nas često meša sa odećom za sport i
slobodno vreme, međutim, to nije pravo poimanje casual stila. Casual je u
stvari neformalna odeća. Da to ilustrujem najboljim primerom, odelo od
pamuka je casual odelo, ono je klasično u formi, u šivenju, ali zbog
toga što ima tu teksturu, mekoću pamuka, ono spada u casual. Ne možete
ga nositi u najklasičnijim poslovnim situacijama, gde je odelo od vune i
dalje apsolutni must, odnosno obavezno. I naravno postoji onaj spektar
zanimanja koja su na drugom kraju, npr. arhitekte, dizajneri, filmski
radnici, gde je „sloboda“ poželjna, jer je reč o kreativnim zanimanjima.
Međutim, ta sloboda ne znači da možete da se pojavite na sastanku u
trenerci. To nije ta vrsta slobode i mislim da je ljudima koji se nalaze
sa ove strane spektra mnogo teže, jer oni moraju zaista kreativno da
razmišljaju o garderobi, dok oni sa prvog kraja faktički navlače neku
uniformu. I jedni i drugi imaju, uslovno rečeno, zamke u tome što rade.

Kada govorite o tim sporim zanimanjima i strogom oblačenju, da li tu
ima prostora za individualnost? Ako je ima, gde ona može da se pokaže?

Naravno da postoji i velika je zabluda, kada znate da morate da nosite
odelo, misliti da je to potpuno ograničenje. Najvažniji je sam kroj
odela, koji mora da bude prilagođen vašoj figuri. Ako ste atletske
građe, ne treba to da skrivate, odnosno ne treba odelo da vam stoji kao
šator, ono mora da prati vašu anatomiju i zato postoje različite forme
odela. Prva greška koju muškarci prave u startu jeste da odelo kupuju ne
razmišljajući kako im stoji, odnosno razmišljajući eventualno samo o
komoditetu koji im ono daje. Da se razumemo, poslovno odelo, poslovni
ženski kostim, sve što ima blejzer ili sako u svojoj kombinaciji, malo
vam otežava kretanje. Nije predviđeno za široke kretnje, predviđeno je
za, da tako kažem, skroman fizički repertoar i na to morate da
pristanete onog trenutka kada ga obučete. Kad se pomerimo od odela kao
takvog, imate kravatu, imate košulju, imate manžetne, imate sat, cipele,
čitav spektar pratećih detalja koji prate trenutak u kome se nalazite i
daju vam taj vaš individualni pečat. I ljudi koji su „osuđeni na odela“
i te kako znaju moć koju može da im da pravilno izabrana košulja,
pravilno izabrana kravata, pravi čvor na kravati, ono što im zaista
dobro stoji. To su nijanse, ali nijanse određuju mnogo toga. Ženski
pandan svemu tome je ženski poslovni kostim kao neka transkripcija
muškog poslovnog odela, ali to vas ne osuđuje da završite košuljom, jer
to ne mora da bude najbolje rešenje za vas, postoji čitav niz diskretnih
topova, bluza, sve što ima tu notu ženstvenosti koja je dovoljna da
pokaže šta ste vi ispod tog odela. Vi možete žensko odelo da vodite do
potpune androgenosti, odnosno da bude neka vrsta ženske interpretacije
muškog dres koda, do toga da vi njega tretirate kao jaknu. Sve ostalo
što uklapate uz to, npr. sako, treba da bude mekše i više u skladu sa
vašom ličnošću, odnosno, ako ste nežniji, ženstveniji, to morate negde
da ispratite onim što nosite.

Nastavak teksta možete pročitati u devetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“