Stanje u poljoprivredi: Sve poskupljuje, proizvođači bez koristi

Energenti, hrana za stoku i đubrivo su sve skuplji, a setva koju obavljaju poljoprivrednici u Srbiji sve siromašnija. Pored toga, poljoprivredu već godinama ugrožava i suša.

Troškovi proizvodnje ove godine pre svega su skočili zbog rata u Ukrajini, ali problemi u srpskoj poljoprivredi nisu od juče.

Kako pišu Biznis i finansije, uprkos rastu izvoza, većina drugih pokazatelja je u padu.

Prošle godine je smanjen i obim izvezene robe, ali je vrednost uvećana zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu.

Republički zavod za statistiku (RZS) je objavio da su od juna prošle do juna ove godine, cene poljoprivrednih proizvoda zbog rastućih troškova i manjih prinosa već poskupele za 37 odsto.

U Ministarstvu trgovine izračunali da je za julsku prosečnu neto zaradu od oko 73.000 dinara, moglo da se kupi 365 litara jestivog ulja, 866 kilograma šećera, 641 litar kravljeg mleka i 571 litar jogurta, dok nisu zaređale nestašice mleka krajem avgusta.

Šta je poljoprivrednicima potrebno da ne bi bili „na rubu egzistencije“

Za tu platu moglo je da se pazari 789 kilograma krompira, 1.188 kilograma slatkog kupusa, preko 4.000 kokošijih jaja, a najmanje svinjskog mesa sa kostima, samo 121 kilogram.

Računica pokazuje i to da ste sa prosečnom neto zaradom u julu, moralo da se radi 28 minuta za litar jestivog ulja, 13 za kilogram šećera i isto toliko za kilogram krompira, a za litar kravljeg mleka i jogurta 16, odnosno 18 minuta (pre nego što su mleko i mlečni proizvodi na jesen poskupeli za oko 20 odsto).

Kilogram pšeničnog brašna je zahtevao devet minuta rada, dok je za jedno kokošije jaje bilo dovoljno tri minuta. Najzahtevnijom se pokazala svinjetina s kostima.

Za jedan kilogram tog mesa na poslu je bio potreban ceo sat i 23 minuta.

POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA

Posmatrano prema ostvarenoj vrednosti, prošle godine su u proizvodnji najveći udeo imala žita koja su činila gotovo dve petine ukupne vrednosti, voćna proizvodnja je činila jednu petinu, a slede proizvodnja industrijskog bilja (16,4 odsto) i vina (9,4 odsto). Najniže učešće u ukupnoj vrednosti je imala proizvodnja krompira (2,6 odsto).

Prethodne godine je u poređenju sa godinom ranije, u Srbiji zasejano više pšenice, raži, ovsa, kukuruza, šećerne repe i soje, a manje ječma, uljane repice i suncokreta.

U odnosu na desetogodišnji prosek, zasejane površine pod pšenicom povećane su za pet, kukuruza za tri odsto, suncokreta za 4,8 odsto, a soje za skoro 29 odsto.

I pored toga što je ukupna biljna proizvodnja zabeležila veliki pad u 2021. godini, uvećala je svoje učešće na račun stočarstva, dostigavši udeo od 75 odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Podaci RZS pokazuju da je prošle godine 91 odsto ukupne prodaje na tržištu poticalo iz proizvodnje sa poljoprivrednih gazdinstava.

Tokom prethodne decenije, u ukupnim troškovima gazdinstava više od trećine su činili izdaci za stočnu hranu, a potom troškovi energije i maziva (14 odsto). Izdaci za đubriva su imali udeo od približno 10 odsto, za seme i sadne materijale oko devet odsto, dok su najmanje učešće imali troškovi za održavanje objekta, svega 1,6 odsto. Prošle godine, inputi za poljoprivrednu proizvodnju su u proseku porasli za preko 12 odsto u poređenju sa 2020. godinom.

Nasuprot rastu troškova, bruto dodata vrednost (BDV) je lane značajno pala. U prethodnih deset godina ona je kumulativno porasla za 10 odsto, sa prosečnim godišnjim rastom od 1,3 odsto.

Najveći pad od oko 28 odsto je zabeležen u 2012. godini, a potom je usledio rekordan rast u 2013. od skoro 39 odsto. U 2020. godini bruto dodata vrednost u poljoprivredi je porasla za 2,4 odsto, da bi u 2021. godini bila manja za 6,2 odsto. Opalo je i učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu (BDP), sa sedam odsto u 2020. na 6,3 odsto u 2021. godini.

Prošle godine je smanjen i obim izvoza za skoro 11 odsto, ali je vrednost izvezenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bila veća skoro za petinu, zbog poskupljenja hrane na svetskom tržištu.

Vrednost izvoza je prema podacima Privredne komore Srbije dostigla 4,2 milijarde evra, odnos petinu ukupnog izvoza, dok je suficit povećan za 15,3 odsto, na 1,8 milijardi evra.

Najviše smo izvezli povrća, voća, pšenice i kukuruza, a preko polovine izvoza je plasirano na tržištu EU, četvrtina je otišla u zemlje CEFTA, a 6,1 odsto u Rusiju.

Prema podacima iznetim u publikaciji „Makroekonomske analize i trendovi“, poljoprivredna proizvodnja je u drugom kvartalu pala za 5,8 odsto na godišnjem nivou, a zbog ekstremnih suša za osam odsto u avgustu.

U prvoj polovini godine prihodi od poljoprivrede smanjeni su za 20 odsto, iako su izvozne cene povećane za preko 18 odsto.

Zbog rasta cene energenata i mineralnog đubriva, prolećna setva je bila skuplja za trećinu nego lane, a procenjuje se da će jesenja setva pšenice, ječma i uljane repice biti i za 50 odsto skuplja u odnosu na prošlu godinu.

Srpskoj poljoprivredi potrebno „barem milijardu evra“ za oporavak