Traktori na njivi
Srpski poljoprivrednici kažu da su dovedeni na rub egzistencije, da im nedostaju subvencije, posebno za biljnu proizvodnju. Pored zahteva koji su aktuelni već godinama, podsećaju i da država nije prepoznala razvojni potencijal poljoprivrede.
„Mi smo dovedeni na rub egzistencije zato što je agrarna politika bila usmerena praktično direktno protiv poljoprivrednika i poljoprivredne proizvodnje, pogotovo biljne poljoprivredne proizvodnje, ali i u stočarskoj, u svim segmentima – mi smo u kolapsu“, kaže za Novu ekonomiju Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.
Kako ocenjuje, poljoprivrednici su došli u situaciju da uopšte ne znaju kako će da prežive i da opstanu u proizvodnji.
O tome ne govore samo poljoprivrednici, već i stručnjaci za agrar.
Kako je pisao naš portal, prema rečima agrarnog analitičara, Vojislava Stankovića, srpskoj poljoprivredi je za oporavak potrebna jedna milijarda evra.
Međutim, novim budžeto za poljoprivredu i ruralni razvoj predviđeno je znatno manje, oko 651 milion evra.
„Mi smo tražili godinama unazad sistemsko rešenje: da se vrate subvencije po hektaru koje smo nekada imali, da nam se vrati regresirano gorivo, jer bez subvencionisane poljoprivredne proizvodnje, nema stabilne proizvodnje. To su evropske zemlje prepoznale odavno, još pre 50 godina“, objašnjava Kleut.
Podseća i kako je Srbija jedno vreme imala subvencionisanu poljoprivrednu proizvodnju, stabilne cene, stabilne prinose, poboljšane uslove proizvodnje,ali da u zadnjih desetak godina nema razumevanja Vlade Srbije prvenstveno, i svih ostalih iz Ministarstva poljoprivrede koji se bave agrarnom politikom.
Srpskoj poljoprivredi potrebno „barem milijardu evra“ za oporavak
ŠTA SU KONKRETNI ZAHTEVI?
Kleut objašnjava da poljoprivrednici već 10 godina traže sistemska rešenja poput subvencionisanja biljne proizvodnje od minimum 250 evra po hektaru.
Prema njegovim rečima, ti podsticaji koji su ukinuti pre 12 godina, iznosili su 16.000 dinara.
Kleut smatra da bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom nema smisla bez regresirane nafte. Dodaje da su u Srbiji cene nafte najveće u Evropi.
„Sve zemlje iz okruženja, koje nisu u Evropskoj uniji, imaju sve te stvari, samo mi nemamo. I neko očekuje da mi budemo konkurentni u proizvodnji. Ne možemo da budemo konkurentni. A druga stvar je da imamo najskuplju hranu u regionu, a nemamo standard koji može to da isplati“, dodaje predstavnik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.
CENA PŠENICE
Država je inače ove godine zbog rata u Ukrajini, ograničavala izvoz pšenice, protiv čega su se ratari bunili.
Sagovornik Nove ekonomije dodaje da ratarima nije problem da prodaju pšenicu, već je problem njena cena po kilogramu kod nas i u okruženju.
„Pšenica je dugo bila 35 dinara po kilogramu kad je na berzi u Budimpešti, tokom više meseci dostizala cenu od 50 dinara po kilogramu. Pa vi izračunajte, kad vam neko uzme 15 dinara po kilogramu uzeo vam je zaradu. Mi praktično radimo bez zarade“, rekao je Kleut.
„NEMAMO KORISTI OD POSKUPLJENJA HRANE“
„Poljoprivrednici nemaju nikakvu korist od poskupljenje hrane. Prepušteni smo situaciji da su dogovor između velikih otkupljivača i države, predstavnici vlasti prave te velike otkupljivače, daju im izvozničke dozvole i oni uzimaju razliku u ceni“, kaže Kleut.
On dodaje i da u Srbiji nema relevantne berze, što se tiče poljoprivrednih proizvoda.
„Mi u Srbiji nemamo relevantnu berzu što se tiče poljoprivrednih proizvoda. Imamo Produktnu berzu Novi Sad koja je nepriznata svuda u svetu zato što je to dogovorna berza. Tu se dogovore koja će da bude cena, ona nije usklađena sa svetskim berzama, ne prati cenu pšenice, suncokreta, kukuruza, soje“.
Kako dodaje, već imamo cene 20-30 odsto niže u odnosu na svetske ili cene u okruženju, koje su aktuelne na relevantnim berzama.
Podseća i da poljoprivrednici Evropskoj uniji i zemljama okruženja imaju regresirano gorivo, subvencije od 300 do 400 hiljada evra, zavisno od kulture koju seju po hektaru.
„I još nam neko uzima i od same cene naših poljoprivrednih proizvoda i neko očekuje da sve to izdržimo“.
KOJE MERE SU ZAISTA POTREBNE AGRARU?
„Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Srbije znaju da smo u kolapsu, predočeno im je više desetina puta u raznim razgovorima, dopisima, molbama, zahtevima poljoprivrednika gde se oni oglušuju i onda pozivaju neke svoje ‘takozvane proizvedene’ poljoprivrednike na sastanke sa nekim zahtevima koji ništa ne znače. Samo zamazuju oči poljoprivrednicima misleći da će, ako lažu javnost, problem da se reši“, kaže Kleut.
Kako naglašava, srpska poljoprivreda mora da se leči pravim merama, a ne „nekim budalaštinama“, kao što je obećanje da će se odložiti plaćanje rata kredita.
„Poljoprivrednici su prezaduženi i zato što nemaju subvencionisanu proizvodnju, morali su da uzmu kredite, pa je sad država rekla da će im plaćanjem rata kredita biti odloženo na godinu dana, a čak ni to nisu radili“, objašnjava naš sagovornik.
CENA SUNCOKRETA
Kleut podseća da je država zabranila izvoz suncokreta, u trenutku kada su Italijani nudili od 900 do 1.000 evra po toni, pre njegove žetve.
„I onda država nas subvencioniše da nam plati 73 dinara, doplati nam na cenu od 65 dinara sa kojom su izašle uljare. To su opet monopolisticke cene za mali broj uljara koje su pokupovali glavni izvoznici i uvoznici poljoprivrednog repromaterijala i poljoprivrednih proizvoda u biljnoj proizvodnji. I dođemo u situaciju da oni kao nas nešto pomažu, a da su otvorili tržište i pustili da prodajemo suncokret, uzeli bi 30 odsto više novca“.
Kako dodaje, te pare je uzeo neko drugi.
„I neko očekuje da bude stabilna proizvodnja. To je klasičan lopovluk koji traje godinama u poljoprivredi, na leđima seljaka Ne postoji zemlja u Evropi koja ima siromašnog poljoprivrednika, a stabilnu državu i prehrambenu proizvodnju“.
JESENJA SETVA
Jesenja setva je protekla u skladu s tim koliko je ko imao hrabrosti i koliko je ko mogao da se zaduži. Cene veštačkog đubriva su otišle u nebo, zbog rata u Ukrajini i poremećaja cena plina i gasa, objašnjava sagovornik portala Nove ekonomije.
„Nama je đubrivo mesečno do 140.000 dinara i vi se takvim cenama idete svesno u to da ne bacite đubrivo, jer bojite se da li ćete moći da vratite te pare koje ste uložili, da budete na nuli, da ne dođete u situaciju da morate da prodajete svoju zemlju da bi ste otplatili dugovanja izuzetno skupe setve. Normalno da će se to osetiti sledeće žetve i na to smo upozoravali nadležno ministarstvo.“
Kako objašnjava, mogli su da preusmere sredstva koja su davali za kupovinu izuzetno skupih, velikih poljoprivrednih mašina koje nisu neophodne u aktuelnoj situaciji.
Prema njegovim rečima, to je jedna vrsta izvora korupcije, jer je već zabeležen slučaj da su sa tim poljoprivrednim mašinama nekim ljudima tražili procenat.
„Seljaci opravdano imaju mišljenje da oni ne žele da subvencionišu poljoprivredu zato što tu ne može niko da se ugradi i niko ne može da ostvari koruptivne radnje.“
Kleut smatra da je nekom poljoprivrednom proizvođaču jako teško uzimati pare, ako on subvencije po hektaru dobija preko državnog trezora:
„Onda niko ne može da vam traži da mu platite da bi ste dobili nešto od države. E u tome i jeste problem. Ministarstvo ne želi da izađe poljoprivrednicima u susret, uništava ih i dolazimo u situaciju u kojoj smo trenutno a to je na ivici propasti“.
Kako je pisao portal Nove ekonomije, država u narednoj godini za poljoprivredu i ruralni razvoj planira da izdvoji 76,89 milijardi dinara, odnosno oko 651,63 miliona evra, uključujući i sredstva koja su namenjena Ministarstvu za brigu o selu.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Svi znamo da su cene stanova u Beogradu vrtoglavo "skočile" poslednjih nekoliko godina. Delovi grada koji su nekad važili za jeftine danas su skupi za većinu kupaca. Tamo gde su najjeftiniji stanovi u Beogra...
Kompanija "Bambi" saopštila je sinoć da je u fabrici u Požarevcu u smanjenom kapacitetu započela proizvodnju keksa "Plazma", nakon požara koji se u junu dogodio u toj fabrici.Nastavak proizvodnje odvijać...
Skupština akcionara Naftne industrije Srbije (NIS) usvojila je na vanrednoj sednici, Odluku o izdavanju prve emisije obveznica Društva ukupne nominalne vrednosti 5,855 milijardi dinara.U skladu sa tom od...
"Za Srbiju bi najbolje rešenje bilo da za obezbeđenje nedostajuće električne energije zakupi desetak odsto kapaciteta mađarske nuklearne elektrane Pakš i izgradi gasnu elektranu u okolini Niša", rekao je str...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
