Balkanski geni i kineske firme

U PLANU REGIONALNI PROJEKAT

Ministarka Begović najavljuje dalju saradnju sa BGI, a o kojim konkretnim projektima se radi, objaviće, kaže, „kada bude momenat“. Projekti će se svakako ticati biotehnologije i biomedicine, kaže ministarka.

IMGGI planira da pokrene i projekat sekvenciranja hiljadu balkanskih genoma, a važnu ulogu ponovo će imati BGI.

„To je nešto o čemu godinama pričamo sa našim kolegom dr Radetom Drmancem, koji je jedan od potpredsednika u Bidžiaju (BGI) i CSO Complete Genomics iz Kalifornije. Međutim, on živi u Americi gde vodi kompanije i pokušaće da nam svojom ekspertizom pomogne da ’izguramo’ tako jedan veliki projekat i da dođemo do rezultata“, kaže Begović.

Projekat bi trebalo da obuhvati desetak zemalja balkanskog regiona.
Kompaniju Complete Genomics, koju ministarka pominje, BGI je kupio 2013. godine. Complete Genomics sada je podružnica kompanije MGI koja je deo BGI grupe.

Predstavnici BGI grupe bili su krajem novembra u poseti Beogradu, kada su se sastali i sa premijerkom Anom Brnabić i sa ministarkom Begović.
Vest o poseti objavili su i Vlada Srbije i domaći mediji, ali se tek na internet stranici Bidžiaja može pronaći informacija da su tom prilikom Complete Genomics i IMGGI potpisali memorandum o razumevanju i ojačavanju naučne saradnje.

Memorandum koji je u ime inostrane kompanije potpisano Drmanac, predviđa i da Complete Genomics donira IMGGI novi MGI sekvencer kako bi „podržao istraživanje genoma“.

Od novih projekata u oblasti biotehnologije, Begović najavljuje i izgradnju BIO4 kampusa, ali kaže da u ovom projektu BGI nije glavni partner već da je u pitanju „isključivo domaća priča što se ideje, koncepta i dosadašnje razrade tiče“.
Međutim, izgradnja kampusa bila je tema i poslednja posete predstavnika BGI grupe, pa vest na sajtu Vlade glasi: „Govoreći o saradnji sa BGI Group, predsednica Vlade je istakla da će sledeće godine započeti izgradnja BIO4 kampusa za biomedicinu, biotehnologiju, bioinformatiku i biodiverzitet…“

BGI – KINESKA VOJNA KOMPANIJA?

Američko Ministarstvo odbrane je u oktobru ove godine dopunilu listu „kineskih vojnih kompanija“ koje posluju u Sjedinjenim Američkim Državama. Tada je na listu dodat i BGI Genomics.

U saopštenju Ministarstva SAD se navodi da je odlučno da se „suprostavi vojno-civilnoj fuziji“ Kine koja vojsci obezbeđuje „pristup naprednim tehnologijama i ekspertizama koje razvijaju kineske kompanije, univerziteti i istraživački programi koji izgledaju kao civilni“.

Ministarka Begović ne vidi ništa sporno u činjenici da se BGI nalazi na listi kompanija koje sarađuju sa kineskom vojskom jer kaže da je BGI trenutno najveća kompanija na svetu za sekvenciranje.

„BGI sekvenciranje radi i u Americi, kao i u čitavom svetu“, kaže Begović.
Međutim, nemaju svi BGI proizvodi dozvolu za korišćenje u SAD. Na sajtu BGI grupe, na dnu stranice, nalazi se obaveštenje o tome da američka Agencija za hranu i lekove nije odobrila BGI proizvode za genetsko testiranje i da se oni u SAD mogu koristiti samo za istraživanja.

DOBAR IZBOR ZA NAUKU, UPITAN ZA BEZBEDNOST

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović, komentarišući novi regionalni projekat koji Srbija planira u saradnji sa podružnicama Bidžiaja, kaže da se mora imati u vidu da se radi o „sofisticiranom aparatu kao što je kineska država”, kao i da Kina ima ambicije da postane novi lider u novim tehnologijama.

„Radi se o Kini, koja je ne samo konvencionalna supersila, nego i tehnološka supersila u usponu, što znači da ima jake tehnološke kapacitete i jaku obaveštajnu analitiku.  Samo na osnovu pristupa ovako masovnim podacima i njihovim ukrštanjem, oni mogu da izvuku toliko podataka da taj broj opcija običnom čoveku ne može da padne ni na pamet”, kaže on.

Ono što je takođe upečatljiv element je što je u pitanju „regionalni projekat“ i to je zapravo ključno za Kinu, kaže Vuksanović.

„Oni veruju da je Srbija čvorište i da ukoliko ’puste korenje u Srbiji’, to znači da mogu da se račvaju prvo u regionu, kod regionalnih suseda, a onda da to potencijalno iskoriste kao odskočnu dasku za penetriranje na prosperitetnije tržište Evropske unije”, zaključe Vuksanović.

Kompanija BGI svakako jeste poznata širom sveta, aktivna je u preko sto zemalja i učestvovala je u izuzetnim naučnim postignućima, odgovara genetičar Miodrag Stojković na pitanje da li mu se BGI čini kao dobar izbor partnera.
„Da li je bio najbolji izbor, da li je bilo i drugih sličnih kandidata ili je to bio jedini, na to treba da odgovori neko drugi. Od 2021. je BGI u vlasništvu najveće kineske državne razvojne kompanije, a u nekim zemljama klasifikovan je i stavljen na listu kineskih vojnih kompanija. Ako se koncentrišemo na nauku i njenu praktičnu primenu, onda BGI jeste dobar izbor“, kaže Stojković.

Stojković kaže da je otvaranje Centra pozitivna stvar i da će biti važno povezati njegov rad sa pacijentima i bolnicama.

Sekvenciranje ljudskog genoma koristi se u različitim zdravstvenim sistemima širom sveta, a klinička skeniranja mogu da identifikuju povećani rizik od određenih bolesti i da spreče njihovo nastajanje, objašnjava Stojković.
„Na primer, povećani rizik od bolesti kao što su rak, srčana oboljenja, ili sterilitet. Ujedno pomaže da se ispita neželjeno dejstvo lekova a da se oni prethodno ne testiraju na ljudima, već na ćelijama koje mogu mutageno da reaguju na nove lekove“, objašnjava on.