Od početka pandemije Srbija ojačava saradnju sa kineskom kompanijom BGI koja se bavi „čitanjem gena”, a za koju postoje sumnje da sarađuje sa kineskom vojskom. Država kaže – tek smo sada sigurni, genetski materijali su na bezbednom, stručnjak upozorava – Kina svašta čita iz velikih baza podataka
Kineska kompanija BGI sa kojom premijerka Srbije najavljuje saradnju u biotehnologiji i koja već sarađuje sa beogradskim Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, od oktobra se nalazi na listi kineskih vojnih kompanija američkog Ministarstva odbrane.
Rojters je ranije pisao kako Bidžiaj (BGI) zloupotrebljava podatke koje dobija uz pomoć prenatalnih testova koje proizvodi, ali ministarka nauke Jelena Begović tvrdi da „dalje od teksta ništa nije išlo“. Ona najavljuje i novu saradnju sa podružnicama Bidžiaja koje će donirati deo opreme za sprovođenje velikog regionalnog projekta sekvenciranja hiljadu balkanskih genoma.
Saradnja Srbije i kineske kompanije BGI grupe (nekadašnjeg Pekinškog instituta za genetička istraživanja) počela je za vreme pandemije. Kina je u aprilu 2020. godine Srbiji donirala dve laboratorije „Vatreno oko“, koje su „proizvod“ upravo Bidžiaja (BGI) i koje služe za testiranje na korona virus.
Vrednost donacije bila je 710.000 evra, a Srbija se kineskim partnerima „odužila“ tako što je kupila 90.000 testova.
Nakon toga, u decembru 2021. godine u Beogradu je pri Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) otvoren Centar za sekvenciranje genoma i bioinformatiku. Za otvaranje Centra, BGI je bio „jako važan partner“, kako je za Novu ekonomiju rekla ministarka za nauku i tehnološki razvoj Jelena Begović.
Begović je tada bila direktorka IMGGI, a sadašnja ministarka bila je i prva na čelu laboratorije „Vatreno oko“ u beogradskom Kliničkom centru.
RAD CENTRA
Otvaranje Centra za sekvenciranje genoma i bioinformatiku je projekat saradnje Srbije i Bidžiaja, piše u izveštaju o radu Centra koji je IMGGI dostavio Novoj ekonomiji.
BGI NEMA PRISTUP GENETSKOM MATERIJALU IZ SRBIJE I UZORCI I REZULTATI NE IZLAZE VAN DRŽAVE.
Jelena Begović, ministarska za nauku i tehnološki razvoj
U izveštaju koji se odnosi na period od otvaranja Centra do početka avgusta 2022, navodi se da je za potrebe Centra adaptirano potkrovlje u okviru zgrade IMGGI i to kako bi se proširili laboratorijski kapaciteti za detekciju i sekvenciranje infektivnih agenasa. To se u prvom momentu odnosilo na sekvenciranje SARS-CoV-2 virusa, ali bi ova linija u budućnosti trebalo da se koristi za detekciju različitih vrsta bakterija i virusa.
Centar za sekvenciranje nije donacija Bidžiaja niti neke druge kompanije, ističe Valentina Đorđević iz IMGGI u pisanom odgovoru Novoj ekonomiji. Izgradnju i opremanje Centra finansirala je Vlada i Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj. Ministarka Begović navodi da je izgradnja koštala oko 300 miliona dinara.
Đorđević dodaje da IMGGI ima potpisan memorandum o razumevanju sa Bidžiajom, a da je saradnja dve institucije, pre svega, vezana za naučnoistraživački rad.
„Stručna pomoć od strane BGI je sastavni deo transfera tehnologije vezano za obuku za korišćenje instrumenata za sekvenciranje i reagenasa koje oni proizvode”, odgovara Đorđević.
Ministarka Begović pojašnjava da je IMGGI jedan sekvencer dobio od Bidžiaja na korišćenje, a da je sva ostala oprema u vlasništvu IMGGI.
Centar osim BGI opreme, koristi i sisteme za sekvenciranje američkog proizvođača Illumina i britanskog Oxford Nanopere.
Takođe, plan je da se u laboratoriji Centra rade i prenatalna testiranja iz krvi trudnica (NIFTY), kao i sekvenciranje genoma za dijagnostikovanje naslednih bolesti i u „svrhu očuvanja genetskih resursa Srbije“.
Obuku za rad na instrumentima su sproveli eksperti Bidžiaja, ali sve aktivnosti u Centru obavljaju istraživači zaposleni u IMGGI, napominje se u izveštaju.
Na BGI sekvenceru u Srbiji je prvi put sekvenciran celokupni humani genom. Kako se ističe, pre instaliranja BGI sekvencera, u Srbiji nije postojala oprema tog kapaciteta. Do avgusta, sekvencirana su 52 humana genoma, a ti prvi rezultati biće uključeni u studije o retkim bolestima, neurorazvojnim oboljenjima, trombofiliji i bolestima creva.
U sklopu obuke, sekvencirano je i 30 uzoraka pacijenata obolelih od retkih bolesti, a testirano je i više od 40 uzoraka trudnica.
KO ČITA NAŠE GENE?
U izveštaju piše da su rezultati koji su dobijeni u toku pilot-projekta za prenatalne testove validirani od strane BGI laboratorije koja je nadležna za ovaj vid testiranja.
U NEKIM ZEMLJAMA BGI JE STAVLJEN NA LISTU KINESKIH VOJNIH KOMPANIJA
Kako objašnjava ministarka Begović, testovi validacije bili su neophodni kako bi Institut dobio dozvolu da radi ovu vrstu testova.
Međutim, Begović kaže da BGI nema pristup genetskom materijalu iz Srbije i da uzorci i rezultati ne izlaze van države.
„Postoje striktni protokoli ko u institutu i na koji način može da priđe tom materijalu, a lični podaci se tretiraju u skladu sa GDPR-om, tako da nema niko razloga da se plaši. I cela naša ideja koju država podržava je da genetski materijal koji završava u inostranstvu, kao i svi podaci o tom materijalu, sada ostaju u zemlji i u državnom data centru“, kaže Begović za Novu ekonomiju.
Begović ističe i da će to biti jedina baza podataka koja će se formirati u nacionalnom data centru u Kragujevcu.
Ona dodaje i da trudnice iz Srbije trenutno prenatalne testove rade u inostranstvu, tako da se trenutno biološki materijal šalje van zemlje.
“Naša ideja je da uvedemo prenatalne testove zato što trenutno naše sugrađanke svoj biološki materijal šalju u inostranstvo, gde privatne firme, uključujući i BGI u Hongkongu, rade testove. Naša ideja je da se to prebaci u Srbiju i da podaci i biološki materijali ostaju u našoj zemlji”, kaže Begović.
I genetičar i embriolog Miodrag Stojković takođe ističe da je dobro da prenatalni testovi počnu da se rade u Srbiji.
On dodaje i da odluku o primeni testa treba prepustiti roditeljima, a da je na zakonodavcu da naloži i garantuje čuvanje tajnosti podataka.
„To znači ne kršiti zakon, imati dozvolu uprave za biomedicinu ili etičke komisije i samih roditelja/davatelja uzoraka, inače, podaci ne smeju da se koriste. To treba da važi za sve, ne samo za saradnju Centra i BGI”, kaže Stojković.
