Zašto je nemačka kriza ujedno i naša

Sa 80.000 radnika koji imaju posao u više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom i sa preko šest milijardi evra investicija u Srbiji od 2000. do sada, jasno je koliki je značaj Nemačke za srpski razvoj. Upravo zato, ekonomska slika Evrope nudi razloge za zabrinutost

O značaju odnosa naše zemlje sa najjačom privrednom silom Evropske unije, koja ujedno predstavlja i glavnog trgovinskog partnera Srbije najbolje govori podatak da je robna razmena između dve zemlje od 2018. do 2024. duplirana, popevši se sa 4,67 milijardi evra na aktuelnih 9,4 milijarde. Naime, prošle godine, Srbija je iz Nemačke uvezla robe za 5,14 milijardi evra, a u nju izvezla 4,27 milijardi evra svojih proizvoda.

Druga strana ove medalje je izloženost srpske privrede ekonomskim prilikama u Nemačkoj, što naročito dolazi do izražaja upravo sada, kada se čitava Evropska unija suočava sa problemom niskog privrednog rasta, a pogotovo Nemačka koja će ovu godinu, prema aktuelnim projekcijama IFO instituta, završiti sa rastom od samo 0,2 odsto.

Kriza evropske auto-industrije, dodatno pogoršana neizvesnošću oko uvođenja američkih carina, neminovno se odražava i na Srbiju koja u Evropsku uniju plasira više od 60 odsto svog izvoza. Pa ipak, nemačke kompanije u Srbiji nastavljaju da generišu radna mesta, a Nemačka predstavlja ubedljivo najveću stranu destinaciju za srpske proizvode.

Ta zemlja je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku,  duplo veće izvozno tržište za srpsku privredu u odnosu na sledeću zemlju na listi – Bosnu i Hercegovinu i još više od toga u odnosu na treću na listi – Kinu.

Nemačka čini čak 16 odsto srpskog izvoza, a od toga veliki deo čini izvoz upravo nemačkih kompanija koje su, kao strani investitori, došle u Srbiju i sada izvoze na svoje matično tržište.

ŠTA BRINE NEMAČKE PRIVREDNIKE

Prema podacima Nemačke privredne komore u Berlinu, plate u njihovim kompanijama u Srbiji u proseku su za 31 odsto veće u odnosu na uobičajene u njihovoj oblasti poslovanja. Nemačke kompanije proizvode sedam odsto veću dodatu vrednost u odnosu na prosek u Srbiji, a u nekim slučajevima su čak tri puta efikasnije od svojih konkurenata.

Sa 80.000 radnika koji imaju posao u više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom i sa preko šest milijardi evra investicija u Srbiji od 2000. do sada, jasno je koliki je značaj Nemačke za srpski razvoj.

Upravo zato, ekonomska slika Evrope nudi razloge za zabrinutost.

Prema poslednjem istraživanju ekonomskih trendova u Nemačkoj koje je sproveo IFO institut za januar ove godine, u čak tri od četiri praćena sektora, u industriji, trgovini i uslužnom sektoru u toku je kriza, dok je samo u građevinarstvu ekonomski ciklus u fazi usporavanja. U porastu su i trgovinske barijere u međunarodnim odnosima, u velikoj meri zahvaljujući carinskoj politici nove američke administracije.

Povrh toga, 25 odsto nemačkih privrednika očekuje da se u regionu jugoistočne Evrope koji obuhvata i Srbiju, poslovne prilike u ovoj godini pogoršaju, dok poboljšanja očekuje samo 10 odsto. Pa ipak, to je manji pesimizam u odnosu na procenu trenutnog stanja po kojoj čak 37 odsto ispitanika situaciju u regionu ocenjuje kao lošu.

STRUKTURNI PROBLEMI GASE FABRIKE

Iako je u Srbiji i dalje evidentan rast poslovanja nemačkih kompanija, on je sve manji, a predstavnici tamošnje privrede kao razlog za to vide širu ekonomsku situaciju u Evropi, odnosno opšte privredno usporavanje, kao i probleme u samoj Srbiji poput rasprostranjene korupcije, problema sa ispunjavanjem ugovora i političke situacije u pogledu, praktično zastalog, pristupanja zemlje Evropskoj uniji. Iako u Srbiji vlasti često označavaju studentske proteste kao uzrok smanjenog priliva stranih investicija, predstavnici nemačke privrede sa kojima je razgovarala Nova ekonomija prošlog meseca u Frankfurtu i Berlinu, to ne vide kao razlog, ističući da sami protesti uglavnom ne ometaju poslovanje, između ostalog i zato što se veće blokade mahom održavaju vikendima, dok samo funkcionisanje države nije ugroženo. Ipak, kako dodaju, privreda uvek uzima u obzir i političku stabilnost, odnosno nestabilnost, pa je moguće da određeni broj kompanija trenutno čeka da vidi razrešenje situacije pre nego što krenu u nove projekte.

Mnogo ozbiljniji problem su strukturni problemi, što pokazuje i primer kompanije Drakslmajer, velikog dobavljača auto-industrije koji u Srbiji zapošljava 2.000 ljudi, ali ove godine gasi fabriku i odlazi iz zemlje. Srbija postaje sve manje isplativa proizvodna destinacija za radno intenzivne delatnosti u manje sofisticiranim oblastima privrede, gde dodata vrednost nije velika, a novi radnici se relativno lako i brzo mogu obučiti i na drugim, jeftinijim tržištima. To nije novi problem za Srbiju, iz koje su se do sada već povukle ili smanjile obim poslovanja brojne fabrike, posebno u oblasti tekstila ili snabdevanja zapadnih auto-kuća jednostavnijim proizvodima poput kablova ili presvlaka za sedišta. Između ostalog, Srbija se tako suočila sa gubitkom ili smanjenjem poslovanja firmi kao što su Geox, Džinsi, Mitros, Berteks, Džonson elektrik, Beneton, Aptiv, Jura, a sada i Drakslmajer. Kineska kompanija Mei Ta je, prema pisanju medija, čak otpustila stotine srpskih radnika i zatim na njihova radna mesta dovela strane radnike za manje plate.

Za razliku od pojedinih ulagača sa Dalekog istoka, nemačke kompanije uglavnom imaju dobru reputaciju u Srbiji kada se radi o uslovima rada i generalno su prihvaćene kao poželjni poslodavci.

Ali, kako se zbog promene prilika smanjuje tražnja za niskokvalifikovanim poslovima tako do izražaja dolazi dogotrajni problem zapostavljanja obrazovnog sistema Srbije, zbog čega je danas mnogima teško da pronađu poslove u kompanijama koje zahtevaju sofisticiranije veštine te zbog toga u Srbiji nema ni dovoljno ponude ovakvih radnih mesta.

Kada se pogleda lista najvećih nemačkih investicija u Srbiji, vidi se da tamošnji investitori ovde zapošljavaju i inženjere i naučnike, poput na primer Kontinentala u Novom Sadu, Hemofarma i Simensa, ali da, uopšte uzev, najveći deo radne snage čine izvršioci znatno jednostavnijih poslova.

ŠTA POKAZUJE STATISTIKA

Među 30 najvećih nemačkih investitora trećinu čine dobavljači auto-industrije, a još šestinu kompanije iz oblasti elektronike.

Najveći investitor je Štada, farmaceutska kompanija koja je kupila Hemofarm i u Srbiji uložila 900 miliona evra. Na drugom mestu je ZF, veliki dobavljač auto-industrije koji u Pančevu proizvodi elektromotore za hibridna vozila, a u Srbiji ima i razvojni centar, dok je na trećem mestu Lidl sa 460 miliona evra.

Sa investicijama koje prevazilaze 100 miliona evra tu su još i Kontinental, Brose, Metro, Messer tehnogas, Leoni i MTU.

Ove i druge nemačke kompanije zajedno zapošljavaju 80.000 ljudi u Srbiji i odgovorne su za najveći deo našeg i uvoza i izvoza iz ove zemlje.

Tako, prema podacima Nemačke privredne komore, Srbija u Nemačku najviše izvozi proizvode vezane za transportnu industriju – čak 51 odsto našeg izvoza u tu zemlju, odnosno oko dve milijarde evra raznih kablovskih sistema, elektronike i tramvaja (Simens proizvodi tramvaje u Kragujevcu).

U našem izvozu u Nemačku još 11 odsto čine proizvodi od čelika i drveta, hrana učestvuje sa još toliko, dok hemijski proizvodi učestvuju sa sedam odsto.

U isto vreme, u srpskom uvozu iz Nemačke dominira takođe transportni sektor sa 25 odsto, ali ovog puta to čine poluzavršeni delovi za dalju preradu u njihovim kompanijama u Srbiji, koji se zatim, s tim višim nivoom obrade, ponovo izvoze. Tu su zatim i mašine i oprema sa još 25 odsto i hemijski proizvodi sa 11.

Nemačka stoga ostaje najznačajniji trgovinski partner Srbije i jedan od vodećih investitora.

DVOSEKLI MAČ EMIGRACIJE

Nemačka je, međutim, i jedna od vodećih destinacija za ljude koji odlaze iz Srbije, a kojima je u okviru programa za Zapadni Balkan sada vrlo jednostavno da dobiju radne dozvole. Nemačka već nekoliko godina u okviru specijalnog programa odobrava 50.000 boravišnih dozvola za radnike iz država Zapadnog Balkana, što je našim građanima znatno pojednostavilo proces preseljenja. Novim koalicionim sporazumom, međutim, predviđeno je smanjenje ove kvote na 25.000 ljudi godišnje, uprkos tome što Nemačka ima ogromne potrebe za novom radnom snagom koju ne može da obezbedi sa domaćeg tržišta rada.

Odlazak ljudi u Nemačku je za Srbiju dvosekli mač. S jedne strane, odlazak radnika smanjuje nezaposlenost u Srbiji, povećava prilive od doznaka i omogućava radnicima da steknu iskustva i veštine za kakva možda u Srbiji ne bi imali prilike. S druge strane, osipanje najproduktivnijeg dela stanovništva, često visokoobrazovanog dovodi ne samo do takozvanog odliva mozgova, koji šteti sposobnosti Srbije da se razvija, već i do povećanja problema u pružanju nekih od ključnih socijalnih usluga, kao što je zdravstvo gde Srbija svake godine ostaje bez velikog broja lekara i medicinskih sestara, a pogoršava se i demografska slika zemlje.

Rešenje za ovaj problem nije bilo kakvo zatvaranje granica ili otežavanje odlaska mladih, već stvaranje društva u kom će se oni osećati sigurno da u njemu grade karijeru i odgajaju porodicu, odnosno gde će biti spremni da se vrate posle nekoliko godina provedenih u inostranstvu. Istraživanja upravo i pokazuju da ekonomski razlozi, iako jesu bitni, niti su jedini, a često nisu ni najvažniji razlog odlaska mladih – posebno kada se radi o obrazovanim građanima, već da je to upravo nedostatak optimizma po pitanju perspektive Srbije, odnosno poverenja u budućnost u kojoj će oni i njihova deca živeti u uređenom, sigurnom društvu, gde će moći da se školuju i leče, obezbede stan, vrtić, žive pristojno od svog rada, gde će se ceniti njihove sposobnosti i zakoni važiti jednako za sve. Percepcija po kojoj ta perspektiva deluje daleko je jedan od osnovnih razloga ovolikog odlaska mladih iz Srbije.

Globalni ekonomski aspekti mladima dodatno daju podstrek za odlazak, jer su im na zapadnim tržištima vrata često širom otvorena. Nemačka tako svake godine ima 300.000 ljudi koji napuštaju tržište rada, a za koje nema zamene u korpusu domaćeg stanovništva. Broj radnika nemačke nacionalnosti u samoj Nemačkoj svake godine pada i to iz godine u godinu sve više, dok broj stranaca raste. Ova dinamika nužno znači da će i u budućnosti bez obzira na političke stavove, nemačka privreda tražiti sve više stranaca kako bi nadomestila nedostatak kadrova, odnosno da će i ubuduće radnici iz Srbije verovatno moći da računaju na Nemačku kao na mesto na kom relativno lako mogu da nađu posao. Trenutno, čak 27 odsto radne snage u Nemačkoj ima nenemačko poreklo. S obzirom na demografske trendove i pod uslovom da automatizacija ne odmakne toliko daleko da može da zameni značajan deo radnika, teško je videti kako bi ovaj trend uskoro mogao da se preokrene.